Paorski ustanak protiv Olafa Šolca („Blumberg“) žestoko je pogodio (zatečenu) vlast u Berlinu i dramatično uzdrmao zemlju nenaviklu na takve potrese.

Šta se to događa u Nemačkoj?

Dramatično intonirani naslovi, i u medijima ove zemlje, pratili su ono što se eruptivno zbivalo na ulicama nemačkih gradova. Bili su to, zaista, netipični, gotovo epohalni (po posledicama) dani za Nemačku, kaže Hubertus Knabe, profesor s Univerziteta u Majncu. Tako nešto se događa u istoriji: dugo bude i biva sasvim mirno dok ne iskrsne neki naizgled nevažan detalj i čaša se prelije.

U slučaju nemačkih paora taj naizgled nevažan detalj, koji je prelio čašu, bio je dizel za traktore. On je, međutim, samo najednom otkrio dublje, suštinskije razloge da se Nemačka nađe u „stanju pobune“. A tih razloga, koji su pravili i pripremali politički eksplozivnu smešu, bilo je i u doskora najstabilnijoj evropskoj zemlji, i među građanima nespremnim za šokove i krize, očigledno mnogo. O tome, na svoj način, govore i sledeća dva podatka.

Prva činjenica: ogromna većina nemačkih građana (njih 70 posto prema pouzdanim istraživanjima) pokazala je visoko razumevanje za pobunu paora i štrajk mašinovođa, iako im je to pričinjavalo velike probleme. I druga, posledično dugoročnija: gotovo 50 odsto njih iskazalo je spremnost da, takođe, izađe na ulice.

Da se opet vratimo ranije spomenutom profesoru iz Majnca. Nemci, podseća Hubertus Knabe, za razliku od Francuza, nisu revolucionari. Nemački seljaci pogotovo. Da oni krenu u protest, mora se mnogo toga dogoditi. I dogodilo se. Ljude su na ulice izvele brige i nevolje: inflacija, eksplozivni rast cena energenata posle hirurškog „raskida s Rusima“, novi poreski nameti i – haotična vladajuća „semafor koalicija“. Dve trećine nemačkih građana ubeđeno je da ova vlast ne zna, i ne može, da reši probleme sa kojima se Nemačka u ovom času suočava.

Grudva je krenula. Hoće li i lavina? Jedno je sigurno: nemačka priča, kad je reč o nesputanom gnevu paora (i mašinovođa), nije završena. Frontovi su otvoreni i raselina između vlasti i „pobunjenika“ biva sve dublja. I opasnija.

Vlada donekle popušta (odustala je od uvođenja poreza na traktore po njihovoj snazi i potrošnji, poput onog za automobile), ali ostaje (prkosno) neumoljivo izričita: ostaje ukidanje (iako postupno: ove godine za 40 odsto) subvencija na dizel. „Privilegija“ koju su poljoprivrednici imali i uživali od 1951. godine.

Na velikom protesnom skupu u Berlinu (15. januar) gnevni paori nisu hteli da čuju ministra finansija i lidera Slobodnih demokrata (liberala) Kristijana Lindnera. Njihovi zvižduci nadjačali su (i ugušili) ministrove reči. Ni razgovor predstavnika paora sa šefovima poslaničkih grupa u Bundestagu (socijaldemokrata, liberala i zelenih) nije uspeo da ohladi usijanu atmosferu. Bio je to, očigledno, „razgovor gluvih“.

Nije učinjen nikakav iskorak, konstatovao je predsednik Udruženja poljoprivrednika Joahim Rikvid. I upozorio: ako vlada ne povuče planove o ukidanju subvencija, imamo pravo da preduzmemo dalje mere: nemački seljaci koriste najskuplji dizel u Evropi…

Vlada kancelara Olafa Šolca demonstrira, za sada, nepopustljivost. Iako shvata da bi vrag mogao da odnese šalu: širi strah od (mogućeg) prevrata. Prvo je to učinio vicekancelar i ministar ekonomije (Zeleni) Robert Habek. Užasnut scenama „dočeka“ gnevnih paora dok se trajektom vraćao sa jednog ostrva u Severnom moru, ministar je „pustio u opticaj“ priču o puču i pučistima.

Medijima je to, razumljivo, bio veliki šlagvort za otvaranje (velike) rasprave o tome koliko je opravdan strah od mogućeg prevrata. U nju su se uključili istaknuti i uticajni profesori ustavnog prava. Sadašnja Nemačka, konstatovali su, nije (ona) Vajmarska. Ali i upozorili kako bi vlast morala da ima „više sluha“ za ono što se u zemlji zbiva.

Iako vidi da u zemlji zaista „ključa“, vlast reaguje osiono na svaku kritiku njene politike. Ko nas kritikuje greši ili je ekstremista, poručuje Šolc.

Takav kancelarev stav je apsolutistički, konstatuje profesor Andreas Rider. On, s jedne strane, prihvata da su protesti (u principu) legitimni, ali – ne i protiv njega. Time kancelar „stavlja sebe iznad svih“, a to je stanovište „apsolutističke vlasti, kao kod Ludviga Četrnaestog“.

Više seizmičkog „sluha“ za ono što „ključa“ od kancelara ima, očigledno, njegov stranački kolega i šef države: Štajnmajer, naime, savetuje ministre u vladi, i samog kancelara, da „izađu iz Berlina“ i „uđu u narod“. Kao što on sam čini: povremeno „seli“ svoj ured iz berlinskog dvorca „Belvil“ u neki od nemačkih gradova, kako bi, makar na simboličan način, (nezadovoljnim) građanima stavio do znanja, i poručio, da „nisu zaboravljeni“.

A šta o vladi Olafa Šolca i samom kancelaru građani zaista misle, govore istraživanja: nikad u posleratnoj istoriji Nemačke jedna vlada, i njen šef, nisu bili toliko i (beznadežno) nepopularni. Sunovrat stranaka koje čine vladajuću koaliciju se dramatično i nezaustavljivo nastavlja. Poslednja istraživanja su pokazala da bi, u ovom času, nekad tako moćna stranka, Socijaldemokratska partija, koja trenutno drži dva najvažnija i najviša položaja u zemlji, kancelara i šefa države, mogla da računa na samo (ponižavajućih) 14 procenata glasova.

S takvim procentom bi mogla da računa i stranka (levičarke) Sare Vagenkneht, osnovana tek pre nekoliko dana, ali o Vagenknehtovoj i njenim programskim i političkim ambicijama nešto kasnije. Zeleni bi takođe loše prošli, a liberali najverovatnije ne bi ni uspeli da preskoče prag od pet odsto i uđu u Bundestag.

„Semafor“ bi se tako ugasio. To bi „semafor koaliciji“ moglo da se zaista dogodi „pre roka“: sve su, naime, izričitiji i glasniji zahtevi za održavanjem prevremenih (vanrednih) izbora, neuobičajenih za ovu zemlju. S takvim zahtevima oglašavaju se, uz medijske spekulacije, sve učestalije i ličnosti od „imena i formata“. Posle Markusa Zedera, šefa vlade (moćne) Bavarske i lidera (trenutno opozicione) Hrišćansko-socijalne unije (CSU), to sugeriše i potpredsednik (vladajuće) liberalne stranke, u isto vreme i potpredsednik Bundestaga Volfgang Kubicki.

Njegov zahtev izazvao je dodatnu pometnju u nesložnoj koaliciji tri posve različite stranke, čija su javna „gloženja“ dobrim delom doprinela drastičnom padu poverenja u vladu koja „upravlja“ tako važnom zemljom.

Velika politička varničenja izazvala je koncem 2022. godine, uoči zime, ideja Kubickog da se Severni tok 2 ponovo pusti u „pogon“. Zašto bi on, primetio je, bio „nepošteniji“ od drugih gasovoda koji nisu isključeni.

Uspostavljanje energetske saradnje s Rusijom, drastično prekinute s nemačke strane, sadržano je i u programskom tekstu, pripremljenom za osnivački kongres (februar) nove stranke na nemačkoj političkoj sceni koju predvodi Sara Vagenkneht.

Za ovu priliku da izdvojimo samo još nekoliko „stavki“ iz programa ove stranke koja će „premijeru“ imati na izborima za Evropski parlament: Evropska unija, u ovakvom stanju, nanosi najveću štetu evropskoj ideji; suverene nadležnosti država treba oduzeti briselskoj birokratiji i vratiti lokalnim, regionalnim i nacionalnim parlamentima; Evropa treba da nastupa samouvereno i samostalno na svetskoj političkoj sceni, a ne da bude vazal Sjedinjenih Američkih Država…

Ono što, međutim, najviše zabrinjava vlast u Berlinu jeste nezadrživi uspon Alternative za Nemačku. Strahuje se da bi Alternativa mogla da napravi prvi „šok“ na izborima za Evropski parlament. Pogotovo, i posebno, na septembarskim izborima u tri istočne nemačke pokrajine, Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu.

U Tiringiji bi, kako stvari trenutno stoje, šef poslaničkog kluba u pokrajinskom parlamentu Bjern Heke mogao da postane prvi premijer „anatemisane“ stranke. Ovog (bivšeg) gimnazijskog profesora označavaju kao „ekstremno desnog“ alternativca. I čak nekad navodno bliskog neonacistima: alarm za ostale stranke, jevrejsku zajednicu i (veći) deo javnosti.

Zbog toga su minulih dana organizovani u više nemačkih gradova (preventivni) protesni skupovi „za odbranu demokratije koja bi mogla biti ugrožena“…

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

Izvor: RT Balkan

Naslovna fotografija: AP Photo/Ebrahim Noroozi

BONUS VIDEO:

QOSHE - Puč u Nemačkoj: Olaf Šolc kao Ludvig Četrnaesti - Miroslav Stojanović
menu_open
Columnists Actual . Favourites . Archive
We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Puč u Nemačkoj: Olaf Šolc kao Ludvig Četrnaesti

12 0
19.01.2024

Paorski ustanak protiv Olafa Šolca („Blumberg“) žestoko je pogodio (zatečenu) vlast u Berlinu i dramatično uzdrmao zemlju nenaviklu na takve potrese.

Šta se to događa u Nemačkoj?

Dramatično intonirani naslovi, i u medijima ove zemlje, pratili su ono što se eruptivno zbivalo na ulicama nemačkih gradova. Bili su to, zaista, netipični, gotovo epohalni (po posledicama) dani za Nemačku, kaže Hubertus Knabe, profesor s Univerziteta u Majncu. Tako nešto se događa u istoriji: dugo bude i biva sasvim mirno dok ne iskrsne neki naizgled nevažan detalj i čaša se prelije.

U slučaju nemačkih paora taj naizgled nevažan detalj, koji je prelio čašu, bio je dizel za traktore. On je, međutim, samo najednom otkrio dublje, suštinskije razloge da se Nemačka nađe u „stanju pobune“. A tih razloga, koji su pravili i pripremali politički eksplozivnu smešu, bilo je i u doskora najstabilnijoj evropskoj zemlji, i među građanima nespremnim za šokove i krize, očigledno mnogo. O tome, na svoj način, govore i sledeća dva podatka.

Prva činjenica: ogromna većina nemačkih građana (njih 70 posto prema pouzdanim istraživanjima) pokazala je visoko razumevanje za pobunu paora i štrajk mašinovođa, iako im je to pričinjavalo velike probleme. I druga, posledično dugoročnija: gotovo 50 odsto njih iskazalo je spremnost da, takođe, izađe na ulice.

Da se opet vratimo ranije spomenutom profesoru iz Majnca. Nemci, podseća Hubertus Knabe, za razliku od Francuza, nisu revolucionari. Nemački seljaci pogotovo. Da oni krenu u protest, mora se mnogo toga dogoditi. I dogodilo se. Ljude su na ulice izvele brige i nevolje: inflacija, eksplozivni rast cena energenata posle hirurškog „raskida s Rusima“, novi poreski nameti i – haotična vladajuća „semafor koalicija“. Dve trećine nemačkih građana ubeđeno je da ova vlast ne zna, i ne može, da reši probleme sa kojima se Nemačka u ovom času suočava.

Grudva je krenula. Hoće li i lavina? Jedno je sigurno: nemačka priča, kad je reč o nesputanom gnevu paora (i mašinovođa), nije završena. Frontovi su otvoreni i raselina između vlasti........

© Нови Стандард


Get it on Google Play