Episkop Irinej: Blagostanje bez duha je opasna obmana |
Prvi deo razgovora je dostupan OVDE.
Njegovo Preosveštenstvo Mitropolit bački dr Irinej Bulović u nastavku razgovora čiji smo prvi deo objavili u prošlom broju Pečata (26. decembar 2025.) promišlja i tumači neke od najvažnijih, sudbonosnih tema koje se tiču civilizacijskih i vrednosnih raskršća našeg doba.
U ovom tradicionalnom godišnjem razgovoru koji o Božiću objavljuje Pečat, naš sabesednik predočava jasne, za nacionalnu svest i duhovnost dragocene uvide ne samo u aktuelne prilike, već i pitanja važna za razumevanje budućnosti, ne manje i prošlosti – kao orijentira u složenim, teškim i sudbonosnim prilikama sadašnje situacije srpskog naroda i države. Ovaj glas od visokog autoriteta i svestrane upućenosti u velika iskušenja sadašnjice, danas nas usmerava i opominje. To čini pozivajući se i često navodeći vredne izvore i usmerenja iz duhovne, hrišćanske baštine čovečanstva. Tako je i sada kada, između ostalog, kaže:
„Jedna od najmučnijih tema sadašnjosti jeste tema moguće, ako ne i izvesne, totalitarne kontrole nad ljudima, ukidanja slobode i privatnosti (po Jevgeniju Zamjatinu, neće postojati ličnosti i lični životi već samo – brojevi), dominacije mašine (čitaj: veštačke inteligencije) nad čovekom… A pisac Knjige Otkrivenja, svojim simvoličko-alegorijskim načinom govora, proriče, pre skoro dve hiljade godina, ‘lik zveri’ koji će dobiti neki čudan ‘duh’, pa čak ‘progovoriti’ i učiniti ‘da budu pobijeni oni koji se ne poklone liku zveri’, prethodno izdejstvovavši da svi dobiju ‘žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelu njihovom da niko ne može ni kupiti ni prodati osim ko ima žig, ime zveri ili broj imena njenoga'“ (13, 14 – 17).
Posmatrači u Rusiji su danas kategorični u zaključku: „Pobeda Rusije u Ukrajini značiće kraj Zapada kao istorijske i političke zajednice ujedinjene zajedničkim interesima svojih elita.” Takođe, slušamo i čitamo kako Kolektivni zapad, a pogotovo Evropska unija, često ističe da su u „ratu sa Rusijom” kroz svoju podršku Ukrajini „do samoga kraja”. To možemo razumeti kao razlog čvrstoj odluci Zapada da se bori do često pominjanog i gotovo epski nazivanog „kraja”. S obzirom na brojne okolnosti, razorne potencijale i odnos vojnih snaga, s ogromnom brigom i strepnjom možemo zaključiti da ovo „do kraja“ sluti mogućnost ostvarenja svojevrsnog apokaliptičnog sloma, možda i za celo čovečanstvo. Verujete li da je ovo definitivno moguće i da će Tvorac dozvoliti ovakvo bezumlje?
– Ne smatram sebe dovoljno kompetentnim sabesednikom za ovakvu tematiku, ali ću pokušati da nekako artikulišem, u najkraćim crtama, svoja nepretenciozna razmišljanja i domišljanja. Pri tom polazim od činjenice da deo sveta koji obično nazivamo Kolektivnim zapadom više nije ni tako „kolektivan”, ni toliko jedinstven kako i koliko njegovi ideolozi i njegovi birokratski „lideri” pokušavaju da ga takvim prikažu: šumovi na vezama između Brisela i Vašingtona sve su glasniji.
Oni svedoče o unutrašnjoj ideološkoj krizi toga sveta. Ideja da moralno zlo i kulturno smeće ljudskoga društva može biti pretvoreno u dobrobit tako što će kroz nekulturu potrošačke filosofije života (konzumerizam) i povlađivanje svakoj moralnoj raspojasanosti podstaći potrošnju, a tako i ekonomski rast, možda jeste tačna sa ekonomskog stanovišta, ali je, ontološki i životno, ubitačna, bolje reći – samoubilačka.
Suština obmane i samoobmane jeste ova: obećava se blagostanje kao posledica potpune deregulacije tržišta i, što je neuporedivo opasnije, korenitog obezduhovljenja sveukupne ljudske stvarnosti, izgona svake metafizike koja je konstituiše i osmišljava.
Pravo je pitanje: koja bi bila cena tako postignutog ekonomskog uspeha? Može li i dokle može opstati društvo koje počiva na nemoralu i na svakoj vrsti bezakonja, bezakonja u odnosu na večni Zakon Božji, prirodni i natprirodni? Da li je „sve dozvoljeno” pod jednim uslovom – redovno i neizostavno plaćati porez i biti „politički korektan građanin”? Čoveku kome savest nije spaljena – pojam „spaljena savest” nalazimo u Svetom Pismu Novoga Zaveta (ITim. 4, 2) – jasni su teorijski razlozi iz kojih je takozvana neoliberalna ideologija štetna i neodrživa.
Problem nije samo teorijski: rečena ideologija najvećom vrednošću smatra upravo relativizaciju, ako ne i anihilaciju, poništavanje, iskonskih pojmova i temeljnih ustanova ljudskoga društva, odnosno vrednosti i načelâ na kojima su one zasnovane. To je upadljivo već i u terminološkoj i semantičkoj ravni – brišu se ili izopačuju pojmovi kao što su muško i žensko, porodica, zajednica, država, a na udaru je i pojam Crkve.
Onemogućen je politički i širi društveni konsenzus, a često i kompromis, pa i elementarno međuljudsko sporazumevanje i demokratski dijalog. To je osnovni razlog iz kojeg je kriza liberalne ili neoliberalne demokratije, svejedno, inherentna i neizbežna. U određenom trenutku, naime, razlike postaju toliko duboke da argumenti gube svaku važnost, a na scenu stupa gola sila. Tako dolazi do „debilizacije političke scene” o kojoj smo već govorili. Ona je neposredna i neizbežna posledica obezbožene liberalne idelogije.
„Porast desnice” – to je sintagma kojom se obično opisuje tekuća politička kriza na Zapadu. Posredi je zapravo zamena tezâ: ne radi se o „desnici” i njenom navodnom porastu već o pokušaju političkog zaokreta i vođenja socijalno odgovornije politike, spojene sa idejom suverenosti. Nije, dakle, „desnica” glavni činilac političke krize Zapada – to su obnova suverenizma i antiglobalizam.
Ako pod ovom prizmom posmatramo sukob na tlu Ukrajine, biće nam jasno da „ukrajinsko pitanje” za Zapad nije bilo – a ni danas nije – vojno-bezbednosno pitanje. Lično sam uveren da fabule zapadnih medija o predstojećem (!) napadu Rusije na teritorije Zapadne Evrope predstavljaju propagandnu neistinu, smišljenu i svesnu. To je varljivi kriptogram za stvarnu rusku pretnju, a ona se sastoji u samom postojanju Rusije kao suverene zemlje, velike i moćne, zemlje čiji vrednosni sistem i kulturni obrazac nije kompatibilan sa aksiološkim sistemom i kulturnim modelom savremenog Zapada. (U ovom diskursu, naravno, Rusija i Zapad ili, šire, Istok i Zapad nisu geografske nego civilizacijske odrednice.)
Može li i dokle može opstati društvo koje počiva na nemoralu i na svakoj vrsti bezakonja?
Na jednoj strani je ponovo otkriven i neguje se iskonski istorijski identitet, teži se ka duhovnom integritetu i suverenitetu, a na drugoj je sve to dovedeno u pitanje, što je i izazvalo društvene i političke potrese na Zapadu. Na jednoj strani nalazimo osećaj pripadnosti svom rodnom „svetu”, kao i duga prema precima i odgovornosti za potomke, a na drugoj se sve to prinosi kao žrtva na sekularni oltar „progresa”.
Ukratko, suverena vrednosna, identitetska i obrazovna politika – koja utiče i na državnu i ekonomsku politiku, ali i na druga društva, države, tradicije i kulture, u tom broju i na zapadne – to je sva famozna „ruska pretnja” Kolektivnom zapadu, bar po mom viđenju. Ona, uostalom, uopšte nije „ruska” ili samo „ruska”.
Zapadnim elitama je jasno da, ukoliko ne budu konsolidovale svoju moć – a istorijski trenutak im je nepovoljan i međusobne nesuglasice ogromne – sasvim izvesno im sledi niz dubokih političkih kriza u njihovim društvima.
Drugo je, međutim, pitanje da li bi ove „elite” mogle posegnuti za „oružjem sudnjega dana”. Mislim da ne bi. Verujem da blefiraju. Jer, rečeno jezikom današnjice, na stolu im je veliki ulog, a karte su im slabe. Moraće da se sami, bez „proksija”, suoče sa svojim pogrešnim odlukama i........