Kineska inicijativa „Pojas i put” našoj zemlji je pružila suštinski bitnu priliku da intenzivira ekonomski razvoj kroz brzu izgradnju kvalitetnih drumskih i železničkih saobraćajnica, a kineski kapital i tehnologija praktično su spasili našu državnu blagajnu i olakšali teret poreskih obveznika, tako što su krupne gubitaše skinuli sa državnog budžeta i transformisali ih u stabilna, profitabilna i perspektivna preduzeća.
„Pojas i put” je posebno obradovao narod u siromašnim državama Azije i Afrike – koje su decenijama bile zapostavljene od međunarodnih finansijskih institucija kojima gospodari Zapad (OVDE) i koje su, zahvaljujući ovoj inicijativi, prvi put dobile priliku da dođu do preko potrebnih mostova, železničkih pruga i aerodroma – do kvalitetne infrastrukture, poput one koju poseduju razvijene industrijske zemlje (OVDE).
Inicijativu „Pojas i put” pokrenuo je 2013. godine kineski predsednik Si Đinping tokom zvanične posete Kazahstanu (OVDE). Do 2022. godine ona je obuhvatila preko 140 zemalja. U sklopu nje, smatra se, Peking je već uložio oko bilion (hiljadu milijardi) dolara u infrastrukturne projekte u inostranstvu – uglavnom u Aziji, Istočnoj Evropi i Africi.
Ta inicijativa i, uopšte, kapitalne investicije Kine u inostranstvo već nekoliko godina trpe kritike sa Zapada da predstavljaju postavljanje dužničke zamke. Pritom se kao konkretan primer preteranog zaduživanja prema Pekingu naročito uzima slučaj Šri Lanke, a nešto ređe i Zambije, Kenije i Džibutija. (U medijima vojnopolitičkog saveznika SAD – Japana, kao primer kineske dužničke zamke, navođena je i izgradnja skupog autoputa Bar-Boljare u Crnoj Gori.)
Naime, Šri Lanka je uzela veliki zajam u iznosu od oko 1,1 milijardu američkih dolara od kineskih banaka za izgradnju luke dubokog gaza Hambantota, koja je otvorena 2010. Međutim, njen rad nije donosio očekivane prihode, pa vlada u Kolombu nije bila u stanju da vrati dug po ugovorenoj dinamici, već je sedam godina kasnije bila primorana da kineske poverioce obešteti ustupanjem devedesetdevetogodišnje koncesije za korišćenje te luke. Štaviše, 2022. godine, usled posledica pandemije COVID-19 i lošeg ekonomskog upravljanja zemljom, država je doživela bankrot i tako postala miljenik zapadnih medija kada su u pitanju napadi na kinesku spoljnu ekonomsku politiku.
No, Hambantota ne samo što je građena u periodu od 2008-2010, čitave tri godine pre objavljivanja incijative „Pojas i put” – što njeno pominjanje u vezi sa tim divovskim programom izgradnje infrastrukture čini netačnim i tendecioznim – nego je i najveći deo spoljnog duga Šri Lanke u trenutku bankrota (47%) otpadao na zapadne poverioce, Japan i Indiju, a samo 11% na........