Posle svečanog otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, kao i tokom trajanja ovog planetarnog sporstkog takmičenja, više ne postoji osoba na planeti kojoj se nije razbistrilo pred očima. Samo onaj koji nije hteo ili nije smeo da vidi očigledno, mogao je da pomisli kako je sportsko nadmetanje primarni cilj ovih Olimpijskih igara. Svi ostali, a to je preko 95% običnih ljudi širom planete, videli su nešto sasvim drugo kao osnovnu simboličku poruku, nametnutu iznad zadatog smisla ove manifestacije.
Spotrska takmičenja su ostala u senci ideoloških poruka sa ceremonije otvaranja Olimpijade, jer je čitav promotivni sadržaj bio u nesaglasju sa istorijskom idejom sportskih nadmetanja među ljudima. Turobna senka koja je 2012. godine na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Londonu zamračila na kratko celu planetu, mučnom estetikom nagovestila je kako će izgledati svet pandemija i smrti, u režiji „sekte bogataša“.
Drugi čin ove planetarne drame odvio se ovih dana u Parizu, iako obojen u veseli šljašteći spektar duginih boja, simbolisao je identično usisavanje u vrtlog crne rupe. Sada smo gledali biblijskog jahača apokalipse kako simbolički hita u srce naše svetkovine. Videli smo i praznik homoseksualnog i hermafroditskog „genetskog lonca“ u svetogrđu prema Sinu Božjem i Njegovim apostolima na Tajnoj večeri. Zapazili smo i paganske kultove koji se hrane žrtvovanjem tuđih nevinih tela, dok se njihovo – šamansko – utapa u sladostrast i razvrat.
Primetili smo na udarnom mestu centralne bine, na sabirnom mestu čitave manifestacije, kip Zlatnog teleta, kao biblijski odraz Mamona, demona novca i dekadencije. Završni plakat Olimpijade u Parizu, većim delom obojen u hladnu i crnu pozadinu, prikazao je osvetljenu mušku figuru kako pada na našu mračnu planetu: ikona đavola u njegovom moralnom padu. Dakle, komandni centar Kolektivnog zapada u akcionarskom vlasništvu „sekte bogataša“, producirao je na relaciji London – Pariz planetarni igrokaz o apokalipsi koja nam predstoji.
Oni nam predviđaju epohu materijalne i duhovne smrti istorijskog čoveka: umiranja zbog ratova i pandemija, umiranja zbog nasilnog nerađanja, umiranje ženstvenosti i muškosti, umiranje vere i identiteta, umiranje porodice i roditeljstva, umiranje tradicije i pamćenja, umiranje učenosti i razuma. Na centralnom mestu ove svetkovine stajala je osoba čija uglađena spoljašnjost – a prazna unutrašnjost – najbolje oslikava duh vremena u kome živimo.
Predsednik Makron: Rotšildov birokrata tokom čitavog života, rusofobni „davoski“ kursista, nekadašnji adolescent zaveden od njegove nepristojno starije profesorke, neskriveni evropski federalista, borac protiv držanog suverenizma na zapadnom prostoru, vašingtonski vazal i sledbenik migrantske ideologije. Osoba kojoj su tradicionalni Francuzi na poslednjim izborima jasno rekli da je nepoželjan (o ostaku sveta bolje da ne govorimo!), i čijoj poseti se, izgleda, raduju još samo u srpskoj vlasti.
Izgleda da ni scenaristi iz „sekte bogataša“ nisu očekivali tako snažan negativni odjek širom sveta na njihov olimpijski performans, gde su se podigle sve hrišćanske zajednice........