Da na početku razjasnimo, ishod izbora u Sjedinjenim Državama neće promeniti svet. Procesi koji nisu počeli juče neće početi ni sutra. Ali američki izbori su postali važan pokazatelj nekih dugoročnih promena.

Kolumnisti liberalnog Njujork tajmsa, koji su aktivno podržavali Kamalu Haris, jutro nakon izbora su izjavili: „Vreme je da priznamo da Tramp i trampisti nisu anomalija i da oni ne predstavljaju privremeno odstupanje od ‘toka istorije’. Oni odražavaju raspoloženje većine Amerikanaca i mi se tako moramo odnositi prema njima.“

Zaista, Trampova nova pobeda se razlikuje od njegovog prvog uspeha pre osam godina. Prvo, on je ubedljivo pobedio ne samo u broju osvojenih „elektora“, već i u ukupnom broju glasova u celoj zemlji. Drugo, ishod je uglavnom bio unapred jasan.

Prilikom dolaska na vlast 2016. godine niko nije imao ideju kako bi moglo izgledati Trampovo predsednikovanje. Sada to znamo – sve njegove osobine i slabosti su izašle na videlo. Pa tako i, najblaže rečeno, ambivalentna i ne baš efektivna priroda njegovog predsedničkog stila. Demokrate su očekivale da će haos iz Trampovog prvog mandata odvratiti mnoge republikance od glasanja. Ali, to se nije desilo.

Pošteno govoreći, prvobitna nominacija nedovoljno sposobnog Bajdena i njegova iznenadna zamena očigledno nepodobnim kandidatom olakšala je zadatak republikancima. Nade da će praznu ljušturu........

© Нови Стандард