Ruski predsednik Vladimir Putin sigurno će biti ponosan 22. oktobra (tekst je pisan 20. oktobra, prim. prev.) tokom zajedničkog fotografisanja sa liderima 24 zemlje, uključujući indijskog premijera Modija i kineskog predsednika Si Đinpinga, na samitu BRIKS-a u Kazanju na reci Volgi.
Prošle godine, kada se ova grupacija sastala u Johanesburgu i proširila sa pet na deset članova, Putin je morao da odsustvuje kako bi izbegao hapšenje po nalogu Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. No, ovog puta se nada da će biti ključna figura u brzo rastućem bloku, koji osporava poredak zasnovan na zapadnoj dominaciji.
Nakon 15 godina zajedničkog rada originalnog BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), može se reći da nije postignuto mnogo. Ipak, Putin se nada da će na ovom samitu bloku udahnuti novu snagu, tako što će ga privoleti da izgradi novi, globalni sistem finansijskog plaćanja kako bi izazvao američku dominaciju u globalnim finansijama i zaštitio Rusiju i njene saveznike od sankcija.
„Svi razumeju da se svako može suočiti sa američkim ili drugim zapadnim sankcijama“, rekao je prošlog meseca Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova. BRIKS-ov platni sistem bi omogućio „ekonomske operacije bez zavisnosti od onih koji su odlučili da instrumentalizuju (to weaponise) dolar i evro“. Ovaj sistem, koji Rusija naziva „BRIKS most (BRICS Bridge)“, trebao bi biti izgrađen u roku od godinu dana i omogućio bi zemljama da sprovode prekogranična poravnanja koristeći digitalne platforme koje kontrolišu njihove nacionalne centralne banke.
Kontroverzno, moguće je da u tom poslu pozajmi koncepte iz drugog projekta pod nazivom „Em-bridž“ (mBridge), koji delimično vodi Banka za međunarodna poravnanja (BIS), institucija koja predstavlja jedno od uporišta zapadnog poretka.
Pregovori će pokazati da se vodi trka za preoblikovanje svetskog finansijskog krvotoka. Kina već dugo veruje da će tehnologija plaćanja, a ne pobuna kreditora ili vojni sukobi, smanjiti moć koju Amerika ima kao centar globalnih finansija. Planirani projekat BRIKS-a mogao bi omogućiti jeftinije i brže transakcije.
Navedene prednosti mogle bi biti dovoljne da privuku ekonomije u razvoju. Kao znak da „šema“ ima stvarni potencijal, treba navesti brigu zapadnih zvaničnika da bi ona mogla biti dizajnirana za izbegavanje sankcija. Neki su, osim toga, frustrirani i nenameravanom ulogom Banke za međunarodna poravnanja, smeštene u Švajcarskoj i poznate kao „centralna banka centralnih banaka“.
Američka dominacija globalnim finansijskim sistemom bila je osnova finansijskog poretka nakon Drugog svetskog rata. Ne samo zahvaljujući američkoj ekonomskoj i vojnoj moći, nego i činjenici da se imovina denominovana u dolarima, smatra sigurnom od konfiskacije i inflacije i da ju je lako kupiti i prodati.
Iako su centralne banke raznih država diverzifikovale svoja sredstva, između ostalog i kupovinom zlata, oko 58 odsto deviznih rezervi je u dolarima (pogledajte grafikon), a mrežni efekti dolara stavljaju američke banke u centar svetskog platnog sistema. Slanje novca širom sveta može se posmatrati kao let na duge relacije: ako dva aerodroma nisu direktno povezana, putnici će morati da presedaju, idealno bi bilo u nekom prometnom čvorištu gde se povezuje mnogo drugih letova. U svetu međunarodnih plaćanja najveće takvo čvorište je Amerika, gde mnoge svetske banke menjaju strane valute (od onih koje vrše plaćanje) u dolare, a zatim u valute u kojima se primaju plaćanja.
Centralno mesto........