Ako Ukrajina i njeni zapadni saveznici žele da pobede, prvo moraju imati dovoljno hrabrosti da priznaju da trenutno gube. U protekle dve godine Rusija i Ukrajina su vodile veoma skup rat iscrpljivanja. To je neodrživo. Kada je Vladimir Zelenski ove nedelje otputovao u Ameriku da se sastane sa predsednikom Bajdenom, poneo je i svoj „plan pobede“, za koji se očekivalo da će sadržati novi poziv za dopremanje više oružja i novca. U stvari, Ukrajini je potrebno nešto daleko ambicioznije, a to je hitna promena kursa.
Pokazatelj opadanja ukrajinske ratne sreće je napredovanje Rusije na istočnom delu fronta, posebno oko grada Pokrovska. Do sada je to bilo sporo i skupo. Nedavne procene ruskih gubitaka se kreću otprilike oko 1.200 ubijenih i ranjenih dnevno, povrh ukupne cifre od pola miliona vojnika „izbačenih iz stroja“ (ove cifre treba tretirati kao ratnu propagandu; prim. NS). Ali i Ukrajina, sa petinom ljudi kojima raspolaže Moskva, takođe trpi. Njene linije bi mogle da se uruše pre nego što se iscrpe ruske ratne snage.
Takođe, Ukrajina vodi borbe i van linije fronta. Naime, Rusija je uništila dobar deo elektroenergetskih postrojenja, pa će se Ukrajinci ove godine suočiti sa ledenom zimom, uz dnevne nestanke struje čak do 16 sati. Ljudi su umorni od rata. Vojska se bori da mobiliše i obuči dovoljno trupa da održe liniju, a o povratku teritorija gotovo da nema govora. Sve je veći jaz između totalne pobede, koju mnogi Ukrajinci kažu da žele, i njihove spremnosti, odnosno sposobnosti da se za nju izbore.
U inostranstvu, jednako, dolazi do umora. Desne političke snage u Nemačkoj i Francuskoj tvrde da je podrška Ukrajini čisto gubljenje novca. S druge strane, Donald Tramp bi mogao da postane predsednik Sjedinjenih Država. On je sposoban za sve, ali njegove reči sugerišu da želi da proda........