Neobična dosada i sluđenost obuzimaju Zapad danas. Inspirisale su me Simplicijeve „Kosti sutrašnjice”, u kojim se osvrće na kulturu koja je postala iščašena; na njene mamce koji su nas nekada zarobljavali u „mit Zapada”, a koji sada leže istrošeni, poput lažnih idola. Iščezao plamen raspršio je nekakav osećaj „magije” na potonulom Zapadu, pa i nadu ponovnog sakupljanja tog nečeg „izgubljenog”. Setno je uvideti da, kako stvari stoje, mit verovatno nikada više neće moći da pruži bilo šta od trajne vrednosti.
Bez obzira na sve, zavodljivi zagrljaj maštarija utopijske budućnosti koja je nekada bila obećana nastavlja da nam drži svest, ali samo preko hipnotišućih ekrana koji nam crpe pažnju. Kulturni međaši raspadaju se oko nas poput trulih fasada, jedan za drugim. Ali mi smo previše sluđeni da to primetimo ili da apsorbujemo značaj. Kontra-struje radosno tapšu iz senki.
Sada se nalazimo tamo gde smo stajali i pre – u živom pesku vremena. Smena je straže, jedan svet bledi, sve dublje je u dubokoj fazi opadajućeg sagorevanja. To je prirodan proces truljenja i obnove, dok koračamo ka nečemu sledećem, nečemu što tek treba da se razlista u svoje zelene plodove. Tu je osećaj nečega zauvek izgubljenog, koji nas danas sve prožima.
Međutim, „odabrani” su namerno podigli ulog. Oni ne žele da „puste”. Pošto se zapadni voz slupao o sopstveni kulturni zid, odlučili su da je gotova i priča o „kraju vremena” i konvergenciji oko zajedničke budućnosti. A zajedno sa tim, tvrde da je gotov i mandat Zapada da diktira „pravac kretanja napred”.
Ispod kičastog i nalickanog furnira, onaj zapadni meta-narativ „od Platona do Natona, o superiornim idejama i praksama čiji koreni leže u antičkoj Grčkoj, odakle su se vekovima prenosile tako da su oni koji danas žive na Zapadu srećni naslednici superiornog kulturnog DNK”, pokazao se kao ništa više od izbledelih šljokica jedne šuplje priče.
Ovo je duboki strah zapadnih političkih lidera: oni znaju da je „narativ” fikcija. Bez obzira na to, nastavljaju da ga ponavljaju sebi, iako znaju da je naša era postala sve više i sve opasnije uzdržana prema ovom meta-mitu. Ako ne bude „mita”, slute oni, zapadni projekat i zapadni prosperitet mogli bi totalno da se raspadnu.
„Odabrani” su se nadali da će prežvakani, himerični snovi o materijalnom prosperitetu i zapadnom........