Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, pozvao je Evropu da se prešalta na „ratnu ekonomiju”. Ovaj poziv delimično pravda urgentnom podrškom Ukrajini, ali značajnija je potreba podizanja nasukane evropske ekonomije kroz fokus na vojnu industriju.
Glasovi odzvanjaju širom Evrope. „Mi smo u predratnoj eri”, kaže poljski premijer Donald Tusk. Makron, nakon što je nekoliko puta tu mogućnost dvosmisleno opipavao, saopštava da „ćemo možda u nekom momentu – a ja ga ne želim – morati da vodimo operacije na terenu (čitajte „francuske trupe u Ukrajini”) kako bismo se suprotstavili ruskim snagama”.
Šta je toliko prestravilo Evropljane? Znamo da je brifing francuske obaveštajne zajednice za Makrona poslednjih dana bio sumoran, pa deluje da je direktno podstakao njegov juriš u narativ o direktnoj francuskoj vojnoj intervenciji u Ukrajini. Poverljive francuske obaveštajne procene upozoravaju da bi kolaps linije fronta i dezintegracija Oružanih snaga Ukrajine kao funkcionalne vojne sile mogli brzo da se dogode.
Makron je odigrao nejasno: hoće li slati trupe? U jednom momentu delovalo je da hoće, ali onda je ta perspektiva postala frustrirajuće neizvesna, mada i dalje na stolu. Potom je zavladala konfuzija. Niko nije zasigurno znao odgovor, pošto je predsednik zapaljiv, a general De Gol je svojim naslednicima zaveštao kvazi-kraljevsku moć. Tako da – da, ustavno gledao mogao bi to da uradi.
Generalni stav u Evropi jeste da je Makron igrao složenu psihološku igru, najpre sa francuskim narodom, a onda i sa Rusijom. Bez obzira na to, deluje da Makronovo zveckanje oružjem ima nekih osnova: francuski načelnik generalštaba rekao je da ima 20.000 vojnika spremnih za slanje u roku od 30 dana. Direktor ruske obaveštajne službe SVR, Nariškin, skromnije je procenio da Francuska priprema vojni kontingent za slanje u Ukrajinu, koji bi u inicijalnom stadijumu brojao oko 2.000 ljudi.
Međutim, moramo da budemo jasni, divizija od 20.000 ljudi, po standardima klasične vojne teorije, može da drži najviše 10 kilometara fronta. Slanje 2.000 ili 20.000 francuskih vojnika strateški ne bi promenilo ništa, ne bi zadržalo drastično veći ruski parni valjak koji gazi ka zapadu. Šta onda Makron izigrava?
Verovatno je to deo Makronovog šepurenja, zaokupiranog glumljenjem „gospodina čvrstorukaša Evrope”, naročito pred svojim francuskim biračima. Njegovo šepurenje se, međutim, događa na značajnoj rasrksnici vezanoj za tzv. „geopolitičku EU”.
Jasnoća: svetlost se probila i osvetlila prostor do sada obrgljen senkama. Sada je jasnije nego ikada – nakon Putinove ubedljive pobede na izborima sa rekordnom izlaznošću – predsednik Putin je tu da ostane. Sve zapadne zakulisne igre „smene režima” u Moskvi nestale su pred jarkim svetlom ovog........