Podrška američke Demokratske stranke za Izrael brzo opada – „ideološki potres”, kako je to nazvao Piter Benart (urednik Džuiš Karents). Od 7. oktobra prošle godine „to je postao zemljotres” – „veliki raskol”.
Ovo se odnosi na stapanje liberalizma sa cionizmom, koji je dugo određivao Demokratsku stranku: „Izraelski rat u Gazi do krajnjih granica je ubrzao preobražaj američke levice. Solidarnost sa Palestincima postala je suštinski važna za levičarsku politiku – kao što je to podrška prava na vršenje abortusa ili protivljenje upotrebi fosilnih goriva. I, kao što se desilo tokom Vijetnamskog rata i tokom borbe protiv južnoafričkog aparthejda – levičarski žar preoblikuje glavni tok liberalne politike”.
Jednostavno rečeno, zajedno sa izraelskim okretanjem prema ekstremnoj desnici – propalestinska podrška u SAD je ojačala. Do novembra 2023. godine, 49% američkih jevrejskih glasača starosti između 18-35 godina se protivilo Bajdenovom zahtevu za dodatnom vojnom pomoći Izraelu. Ovo je jedan vektor, jedan pravac kretanja unutar američke političke zajednice.
Na drugoj strani, američki Jevreji – od kojih su većina posvećenici cionizma; oni koji vode ustanovljene institucije – vide da im je liberalna Amerika postala sve manje ideološki prijemčiva. Oni odgovaraju na ovo političko kretanje tako što stvaraju politički savez sa američkom desnicom.
Netanjahu je zapazio da su Izrael i „probuđena” (woke) Demokratska partija stupile na različite putanje pre nekih desetak godina – što je preusmerilo Likud i izraelsku desnicu od Demokrata prema američkim evangelistima (i stoga, u širem smislu u pravcu Republikanske stranke).
Kao što je nekadašnji istaknuti izraelski diplomata Alon Pinkas zabeležio 2022. godine: „Kod Netanjahua svi odnosi su uvek transakcioni. Stoga je tokom poslednje decenije, ili nešto više od toga, razvio svoju sopstvenu zlokobnu verziju ‘teorije zamenjivanja’: većina evangelističkih hrišćana će zameniti veliku većinu američkih Jevreja. Pošto se sve svodi na brojeve – evangelisti su poželjniji saveznik”.
Benart piše: „Pristalice Izraela su i dalje ne samo dobrodošle u Demokratskoj stranci već su takođe i dominantne. Ali predvodnici ovih institucija više ne predstavljaju većinu svoje baze”.
„Senator Šumer, najviši jevrejski predstavnik u javnom životu, priznao je postojanje ove podele u svom govoru ranije ovog meseca, kada je rekao – najupečatljivijom rečenicom svog govora – da on ‘može da razume idealizam koji nadahnjuje posebno mnoge mlade ljude, te da oni podržavaju rešenje koje podrazumeva jednu državu’”. Rešenje – otvoreno rečeno – koje ne uključuje „cionističku državu”: „To su reči političara koji razume da njegova stranka prolazi kroz duboki preobražaj”.
Broj mladih koji su voljni da menjaju stvari je veći nego što se priznaje – posebno među milenijalcima i pripadnicima generacije Zed – potonji se pridružuju pokretu za solidarnost sa Palestinom, koji postaje sve veći, ali i sve radikalniji. „Taj rastući radikalizam stvara paradoks: to je pokret koji obuhvata sve više i više američkih Jevreja – ali kojem je istovremeno sve teže da objasni kako se izraelski Jevreji uklapaju u viziju palestinskog oslobođenja”, zabrinuto beleži Benart.
Ovaj jaz je Bajdenova administracija pokušala da premosti svojim neobičnim držanjem pred Savetom bezbednosti UN prošle........