Propast evropske kulture časti |
Opštepriznata je činjenica čak i među politički uzdržanijim i tolerantnijim pripadnicima društva da sukobljene percepcije o svetu, čoveku, njegovom položaju u zajednici i kulturi, dovode do neizbežnih sukoba i previranja unutar jedne organizovane društvene jedinice. Rivalstvo koje nastaje u sukobu dva različita pogleda na svet na međunarodnom nivou može pronaći svoje razrešenje i na bojnom polju, i takvo objašnjenje je dato za uzrok Prvog svetskog rata u koncepciji Vernera Zombarta (Werner Sombart) i njegove knjige Junaci i trgovci.
Po Zombartu, neizmiriva razlika između svetonazora merkantilističkih, ekonomski orijentisanih Engleza, i društvene organizacije Nemaca zasnovane na dužnosti, časti, i službi, dovela je do sukoba čiji će pobednik nametnuti svoj organizujući princip ostatku civilizovanog sveta. Svet trgovaca ili svet heroja, po Zombartu.
Naravno, ovde su u pitanju celishodni i koherentni misaoni sistemi u smislu Weltanschauung, odnosno aktuelizacije misli i životnih principa u svrhe ustrojstva društva. Ove vrednosti, samim tim što su celishodne, uključuju u sebe osnovne kategorija života koje uzimamo zdravo za gotovo, poput časti, morala, pravde, dobrog, itd. Svetonazor koji je pokretačka sila i osovina jednog društva, unutar zajednice je samorazumljiv i, podrazumeva se, ne nastaje racionalnim objašnjenjima niti ex cathedra, već se izražava kroz sam način života u svakodnevnom postojanju jedne kulture.
On nastaje postepeno, njegovi mehanizmi su suptilni, ali esencijalni i nezamenljivi ako jedan narod koji je njegov nosilac želi da zadrži svoju osobenost. Razlike u svetonazorima izvor su osećanja tzv. „kulturnog šoka“, čiji mehanizmi su sasvim očigledni bilo kome ko kroči dalje od sopstvenog područja postojanja i svojim očima se uveri na koji način se različite koncepcije o lepom, kulturi, ili dobrom aktuelizuju u realnosti, kako u umetnosti, arhitekturi, tako i u ponašanju i duhovnim osobinama.
Jednostavna istina da različiti narodi na drugačiji način organizuju svoje zajednice i svoje postojanje u svetu na osnovu njihovih duhovnih ustrojenja pronalazi svog oponenta u jednoj struji misli koja je u svom izvoru evropska. Francuski esejista i filozof Alan de Benoa (Alain de Benoist) u svojoj knjizi S one strane ljudskih prava, mapirao je nastanak ove racionalističke škole prirodnog prava i društvenog ugovora.
Sukobljene percepcije o svetu, čoveku, njegovom položaju u zajednici i kulturi, dovode do neizbežnih sukoba i previranja unutar jedne organizovane društvene jedinice
Po njemu, jedan od osnovnih doprinosa i karakterišuća osobenost evropske misli jeste njen pojam objektivnog. To znači da racionalistički Evropljanin objektivističkog usmerenja razmišlja o ljudskim različitostima kao, jednostavno rečeno, efemernim i plutajućim datostima, koje zavise od odgoja, situacije, i obrazovanja. Dakle, ukoliko postoje razlike u kulturama i njihovim vrednostima, postoji nešto što se krije iza njih, a to je objektivni i nedeljivi čovek, individua, nosilac prava, koji, ogoljen od svega suštinskog, može ići bilo kojim putem koji želi i subjektivistički ispovedati bilo kakve vrednosti koje smatra da su prikladne.
Ukoliko je čovek specifičnog svetonazora ukorenjen pripadnošću određenom narodu, kulturi, i civilizaciji, onda je objektivni čovek, individua, svetski građanin koji se sa svojom nepristrasnošću može izmestiti na bilo koji deo planete.
Sasvim je jasno da predstavnik objektivističke, racionalističke škole posmatra sve češće etničke tenzije na prostoru Evrope sopstvenim okom. Ovaj tip čoveka ne mora lično čitati Loka, Monteskjea, ili Kanta, da bi posledice i zaključke njihovih učenja realizovao u svakodnevnici. Mehanizmima gotovo neprimetnog razvoja koji prevazilazi moći čisto individualnog, ova struje misli su se ukorenile, na različite načine i različitog intenziteta, u brojnim i neočekivanim segmentima društva.
Ne moramo biti politički teoretičari da delimo pretpostavke o ljudskoj prirodi liberalizma. One su i same rezultat političke klime i ličnog razvoja, te naravno, i odgoja. Neretko su nesvesne, ali, kao sve intrinzične vrednosti, duboko su ukorenjene i grčevito se brane ukoliko ih direktna konfrontacija saučesnika u razgovoru ili sled događaja izazove.
Koncepcija o svetu od temeljnog je značaja za identitet, i svaki sistem vrednosti, tj. svetonazor, se trudi da izgradi što kompletniju sliku realnosti. Kroz prizmu ove slike o svetu prolaze i filtriraju se događaji, te misaoni aparat interpretira činjenice u skladu sa svojom internom konfiguracijom. Pokušaj pronalaska genealogije ovih ukorenjenih pogleda na svet bio bi pozamašan i vremenski zahtevan zadatak, ali, ukoliko primenjen selektivno i u ograničenom domenu realnosti, nesumnjivo koristan i indikativan.
Postaje sve očiglednije da se na području Evrope, kao posledica masovne imigracije, javljaju vrednosne i kulturne nesuglasice između doseljenika i domaćih žitelja. Ove nesuglasice neretko dovode do tragičnih rezultata. U poslednjim godinama, broj nasilnih napada hladnim oružjem, silovanja, napada kamionima i ostalim prevoznim sredstvima nad domicilnim stanovništvom se povećao i postaje svakodnevnica. Nemačka tradicija božićnih marketa od prazničnog, porodičnog događaja sve više prerasta u kockanje životom. Posebno nasilan zločin te vrste izvršen je prošle godine, u Magdeburgu [1].
Priroda ovih zločina neretko........