We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

"Магареће године" као обавезна фаза у ...

2 0 0
22.02.2020

"Не стидим се да кажем да сам се променио. Само се магарци не мењају. Поносан сам да то сваког дана показујем и да ми грађани верују."

(Изјава председника Србије, дневни лист "Блиц" од 31.07.2017. године)

(примедба аутора текста: стара кинеска пословица каже:"Ако човек не мења мишљење, или је веома мудар, или је велика будала"!)

"Ја сам за Александра Вучића 2009. или 2010. године рекао да је курир између Јоце Амстердама и Цанета Жапца. И направио сам катастрофалну политичку грешку зато што сам говорио ствари за које сам знао да нису истините, али сам просто мислио да је моја морална обавеза да то кажем због човека који се у том тренутку налазио у Хашком трибуналу. Из ове перспективе ја сам, да извину ваши гледаоци, испао магарац, испао сам највећа политичка будала. Да ми је ова памет, то никад не бих урадио."

(Александар Мартиновић, шеф посланичке групе СНС-а у Скупштини Србије, „Прессинг“ на ТВ N1, 10. август 2016. године.)

Александар Мартиновић: "Видим да се већ данима води дебата која би требало да послужи као аргументација против ових закона, а на тему тога што наводно СНС купује гласове и због тога побеђује на изборима. Желим да кажем само неколико реченица на ту тему, пошто сам са колегама који о томе говоре био у истој странци (примедба аутора: СРС) до 2012. године.

Немања Шаровић, посланик СРС је у том тренутку добацио и скупштинске клупе и упитао Александра Мартиновића: "Кад си схватио да си шта?"Александар Мартиновић је одговорио на то: "Да, господине Шаровићу, кад сам схватио да сам магарац. Имам ја храбрости то да кажем. Имам ја храбрости то да кажем, али није сада то битно."

Део "жустре дебате" између Александра Мартиновића, шефа посланичког клуба СНС-а и Немање Шаровића, посланика СРС-а, Осма седница Другог редовног заседања Скупштине Србије одржане 09. 12.2019. године.

Магарац више може да порекне него филозоф да докаже.

Ко магарцу пере уши, губи и труд и сапун.

Многи су се родили као људи, а умрли као магарци.

старе латинске изреке

"Магарац у злату наочитији је од оседлана коња".

Сервантес, из "Дон Кихота"

Статистика каже да свету има укупно око 40 милиона магараца. У Србији, по подацима са задњег пописа из 2012. године је живело свега 1618 магараца!

(примедба аутора: а онда су срећом дошли на власт "напредњаци"!)

Пошто ова двојица данас истакнутих функционера Српске Напредне Странке (Александар Вучић и Александар Мартиновић), а не тако давно, и истакнутих функционера Српске Радикалне Странке, на истоветан начин "правдају" своје политичке "ране радове" (правдају се као глумице кад има нађу "порнографију" из ране младости и са почетка каријере), као време у коме су они били обични "магарци" (а изрека каже: "Магарац магарца чешка", а и једна посебно интересантна за положај Александра Мартиновића која каже: "Магарац пева због господара"!), одмах су ме подсетили на једно књижевно дело мог детињства, под називом "Магареће године".

"Магареће године" су назив романа Бранка Ћопића из 1960. године, у коме он описује "одрастање између детињства и зрелог доба, али се у делу може пронаћи сваки млад човек који одраста у безбрижним временима и чије су године обележене ђачким проблемима и пубертетским немирима". Сам наслов романа "Магареће године" се односи баш на те "немирне године обележене маштањима, несташлуцима и првим љубавима". Иначе, ово дело се убраја у лектору за шести разред основне школе.

Па зар нису "радикалске" године ове двојице, биле баш то "безбрижно време", у коме су одрастали, и били склони "пубертетским немирима, маштањима (граница Карлобаг, Огулин, Карловац, Вировитица) и несташлуцима", који су се испољавали "жестоким" изјавама и разним будалаштинама (на пример када Вучић донесе у скупштину сашивено робијашко одело за Динкића, његовог садашњег најважнијег саветника за арапске земље), којих се сада стиде (као), и објашњавају их својом магарећом фазом - "магарећим годинама"! Додуше, сада ми се чини, да из те фазе "магарећих година", ушли директно у фазу организовања страних инвестиција - на "Магарећим ливадама"! За оне који су заборавили: то је једна од епизода из серијала "Беле лађе", када господин Шојић покреће велику лажну "страну инвестицију", у свом родно крају, под "маском" изградње "велике фабрике", "где ће и све запосли", а на локацији, какве ли случајности - "Магареће ливаде"!

Дакле, они нам, на сасвим јасан и недвосмислен начин, и без икакве гриже савести, шаљу данас поруку, да су током свог политичког рада у СРС-у, били обични "магарци". Том својом, само на први поглед "духовитошћу", па чак и "назови искреношћу", они сматрају да су довољно рекли, и тиме "затворили" то своје "животно и политичко" поглавље, којим се данас баш и не поносе! То, што су се данас искрено ти самопрокламовани "магарци", налазили некада на самом врху једне политичке странке, која је имала око трећину гласова грађана Србије (преко милиони људи), њима није важно. Није им ни важно, колико су као "магарци", лоше и зло утицали на политичку сцену Србије........

© НСПМ