We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Шта о нама мисле "добри Бошњани" - какву би ...

2 0 0
22.02.2020

НА ПОРТАЛУ Радио Сарајева, на ком је публикован шовинистички текст Сенадина Лавића (о чему писах прошли пут), у току је објављивање, у наставцима, и књиге Трагом древних Бошњана Танера Аличехића и Ђенана Галешића.

Овај потез уредништво је образложило тиме да су у књизи садржане „идеје које могу донијети мир и просперитет овој земљи“ (наглашавање изворно). Наиме, ова нас књига, наводно, учи о „стољећима вјерске плуралности, у којој су Босанци, Бошњани, Бошњаци, како год, стољећима, све до средине XIX стољећа, али и касније, своје односе чували и изграђивали управо на босанским вриједностима“ (наглашавање изворно).

Аутори ове књиге нису историчари. Танер Аличехић дипломирао је физику, а магистрирао менаџмент, док је Ђенан Галешић дипломирани правник. Нико од њих двојице не ради у научном институту, или на факултету.

Ипак, они су прегли да напишу књигу о историји БиХ која ће афирмисати пројекат стварања босанске нације. А, како смо већ указали, управо иза тог пројекта је, на свом последњем конгресу, стала СДА – водећа странка Бошњака у БиХ.

Дакле, Аличехић-Галешићева књига корисна нам је да разумемо какву ће историју учити деца у БиХ – па и српска, ако СДА успе у својим плановима унитаризације БиХ (укидање ентитета и кантона; овде, стр. 5), као и у намери да створи „јединствени образовни систем“ (стр. 11), као део државне „афирмације бх. индентитета“ (стр. 8).

Ево које би историјске „истине“, по укидању Републике Српске, требало да уче српска деца, судећи по Аличехић-Галешићевој књизи:

· „У тами средњег вијека, посљедњи траг толеранције и слободе мишљења налазио се на подручју Босне

· „У тами једноумља и инквизиције, босанска држава једина је у Европи заштитила цркву која тумачи свето писмо на себи својствен начин“.

· „Црква босанска је давала духовну слободу и јединствену филозофију живота у Босни“.

· „Босанска држава је била настањена углавном вјерницима Цркве босанске

· „Око петсто година постојања средњовјековне босанске државе растао је и углед по много чему јединственог народа, који је себе називао босанским народом, Бошњанима (касније Бошњацима или Босанцима)“

· „Босански народ је дошао у додир с исламом, по много чему блиском исконском кршћанству, које је његовала Црква босанска“.

· „По народном предању, посљедњи босански дид (врховник Цркве босанске – С. А) предао је штап с Ходидједа, симбол Цркве босанске, шејху мевлевијске текије на Бентбаши у Сарајеву као `насљеднику` босанске духовности“.

· „Бошњаци су, као феудално племство, имали водећу улогу у босанском друштву као и у Османском Царству“.

· „Опустошена погранична подручја, босанске владајуће породице су насељавале Власима из смедеревског и београдског краја“

· „Влашка племена постала су језгро становништва........

© НСПМ