We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Да ли је Трамп предао Блиски исток Кини и Русији?

4 1 0
22.01.2020

Онолико колико се природа ужасава вакуума, толико га не подноси ни геополитика. Када је председник Трамп пре више месеци најавио планове за повлачење америчких трупа из Сирије и генерално са Блиског истока, Русија и нарочито Кина отпочеле су тихо интензивирање контаката са кључним земљама региона.

Кинеско учешће у развоју ирачке нафтне и друге инфраструктуре, иако огромно, било је значајно ометено када је ИСИС окупирао око трећине ирачке територије. У септембру 2019. Вашингтон је захтевао да Ирак плати за завршетак кључних инфраструктурних пројеката који су уништени у рату против ИСИС-а – што је рат у којем су Вашингтон, као и Анкара, Израел и Саудијска Арабија имали кључну скривену улогу – и то тако што би Ирак предао Америци 50 одсто својих прихода од нафте, што је, најблаже речено, нечувен захтев.

ИРАЧКО ОКРЕТАЊЕ КИНИ
Ирак је то одбио. Уместо тога, ирачки премијер Адел Абдул-Махди је отишао у Пекинг на челу делегације од 55 чланова како би разговарао о кинеској улози у обнови Ирака. Ова посета није промакла Вашингтону. Још и пре тога, ирачко-кинеске везе су биле значајне. Кина је била трговински партнер број један Ираку, а Ирак је био трећи извор нафте за Кину (одмах иза Саудијске Арабије и Русије). У априлу 2019. године, заменик кинеског министра спољних послова Ли Џун је у Багдаду изјавио да је Кина спремна да допринесе обнови Ирака.

За Абдула-Махдија, путовање у Пекинг је било велики успех – назвао је то „квантним скоком“ у односима. Посета је резултовала потписивањем осам меморандума о разумевању у разним областима, оквирног кредитног споразума, као и најавом прикључивања Ирака кинеској Иницијативи појас и пут (BRI). Ово је обухватало кинеско учешће у обнови ирачке инфраструктуре, као и у развоју ирачких нафтних постројења. Очигледан „win-win“ за обе земље, како то Кинези воле да кажу.

Било је потребно свега неколико дана након разговора у Пекингу да избију општенационални протести против корупције и економске политике ирачке владе, са захтевима опозиције да Абдул-Махди поднесе оставку. Ројтерс је известио да снајперисти пажљиво потпирују насиље пуцањем на демонстранте, стварајући тако утисак државне репресије – исто онако како је ЦИА учинила на кијевском Мајдану фебруара 2014, или у Каиру 2011. године.

Сада се појављују........

© Нови Стандард