We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Зашто сам вређао Николу Калинића

2 1 0
16.10.2019

Пошто већ пар деценија редовно купујем сезонску карту за фудбал и кошарку, био сам присутан и у Арени пре неколико дана када је Звезда победила Фенербахче. Моје место на кошаркашкој трибини је са супротне стране у односу на коп („коп“ је место на трибинама где су смештене најватреније присталице; прим. НС) Делија на тој утакмици, док се на стадиону „Рајко Митић“ налазим на Западу, односно бочно у односу на Север. Дакле, ако би веровали већини домаћих медија и портала, требало би да сам био у маси која је звиждала Делијама када су увредљиво скандирали против кошаркаша Николе Калинића. Али није било тако: и ја, као и велики број навијача који нису били међу Делијама, придружили смо се увредама на рачун Калинића. Тачно је да је било и оних који су звиждали против начина на који је од стране копа дочекан Калинић, али је тачно и да је највећи део присутних ћутао: боле их наступи и увреде од стране Николе Калинића према српској традицији, али нису начисто да ли треба баш јавно и организовано вређати овог рођеног Суботичанина који је „на паркету“ несумњиво много задужио Звезду и чији трансфер у Фенербахче је кошаркашком клубу донео највећи приход у историји клуба. И то у време када је кошаркашки клуб био на финансијској клацкалици.

Да би ствари постале јасније неопходно је да се вратимо у скорију прошлост, тачније у вече 26. јануара прошле године када је у Пиониру гостовао Олимпијакос. Тада је због ангажовања Алена Омића од стране управе дошло до озбиљне поделе међу Делијама: са једне стране коп на сектору Б (у жаргону: Север) је био против овог потеза не због самог кошаркаша или његове муслиманске традиције, већ због чињенице коју је сам изнео у интервјуу да је док је он још био беба његов отац ратовао као снајпериста у Армији Републике БиХ где је, логично, морао да пуца на српске положаје; а са друге стране сектори А, Ц и Д (у жаргону: Запад) који су сматрали да Омић треба Звезди, да је лојалан звездаш „откад зна за себе“ (што се и показало) и да он као беба не може да има никакве везе са претходним ратом. Север је скандирао против Омића и тражио да читава хала навија поред Звезде и за Олимпијакос као братски клуб. Запад је имао отворену рану од „братског пораза“ у Арени из 2017. године, када је Звезди победа била потребна за пролазак у најбољих осам екипа, а када је Олимпијакос „могао да нас пусти ако је братски клуб јер му победа није ништа значила“.

Био сам на обе утакмице, и на оној коју смо после продужетака изгубили у Арени и на оној у Пиониру када смо добили Олимпијакос, али уз горак укус у устима јер смо изгубили јединство звездаша на кошарци. Атмосфера те вечери у Пиониру је била мучна, подела је била на ивици инцидента, осећао се неки злодух у ваздуху. Ни налик атмосфери из утакмице са Фенербахчеом, која је имала сасвим другачију предисторију такмичења Звезде против Олимпијакоса. Онда се родио сукоб наших навијача око Олимпијакоса, а сада се вратило јединство због Олимпијакоса: уочи фудбалске утакмице у Лиги шампиона Делије са Севера су прогласом тражиле да читав догађај везан за ту утакмицу против братског клуба протекне без икаквог инцидента и у братској атмосфери, што се и остварило. Зато односи између Севера и Запада на кошаркашкој утакмици против Фенербахчеа нису били супротстављени и зато није било претераног набоја ни против Калинића, ни за њега. Једноставно је реакција на њега........

© Нови Стандард