We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Храна за робове и одговорност елита

2 0 0
31.05.2019

Релативизам иде упоредо са капитуланством и он је избор кукавичких епоха, у којима су елите неспремне да прихвате одговорност за своје одлуке.

Тако, речима Хане Арент, стално лагање у јавном простору не служи да народ поверује у лажи, већ да нико више не верује ни у шта и – што је најважније – да ни о чему не може да одлучи, да буде лишен капацитета за акцију и способности расуђивања. Са таквим народом, каже Хана Арент, можете да радите шта хоћете.

Релативизам по питању истине који води спознајном релативизму, прелази и храни се моралним релативизмом, који на масе, несанкционисаном медијском агресијом, делује ефектом жабе скуване у хладној води: оно што је доскора било незамисливо са становишта моралних норми заједнице ускоро постаје прихватљиво, чак пожељно. Тиха већина, ако већ свесно не прихвата морални преступ, бива паралисана од сваке акције, чак и свести о потреби за њом.

ПИТАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ
Морални релативизам је праћен – не мање важним – релативизмом естетског укуса, који ружно, наказно и безоблично не поставља толико као нову норму, колико сваку норму укида, проглашавајући је, као и спознајне норме, репресивном. Релативизам укида правила и традиције, раскорењује, подстиче разобручавање страсти и фокусира животне циљеве само на задовољавање материјалних и физилошких потреба. Он укида рефлексију и одговорност.

Јавни дискурс се у преношењу релативистичких порука служи језиком емоције и страсти. Јер какве рационалне одлуке могу да доносе грађани у систему........

© Нови Стандард