НА XXII засједању Савјетовања руководилаца органа безбједности и обавјештајних служби држава чланица ЗНД, одржаном четвртог септембра 2026. године у Константиновском дворцу у Стрељни, на обали Финског залива (око 19 километара од центра Санкт Петербурга), шеф руске Спољне обавјештајне службе (СВР) Сергеј Наришкин изнио је занимљиву констатацију.

Кијевски режим паничи и страхује од скорог пораза, изјавио је Наришкин, додајући да су руске снаге способне да поразе сваког агресора. Истакао је и да Европска унија у пуном обиму учествује у борбама на страни Кијева, те да су руске снаге на фронту регистровале присуство европских војника.

Наизглед одвише самоувјерена изјава шефа руске обавјештајне службе ипак има извјесно покриће. Руске трупе напредују на више праваца и дјелују систематично, а о озбиљности ситуације свједочи и недавни ангажман високих америчких званичника Стива Виткофа и Џареда Кушнера.

Мало је вјероватно да је њихово посредовање произашло из жеље да се помогне Русији; прије ће бити да је циљ да се Зеленски, односно украјинска страна, спасу од потпуног слома. Ипак, у Наришкиновој констатацији постоји једна омашка: прецизније би било рећи да не паничи и не страхује од скорог пораза само кијевски режим, паника је све видљивија и у Западној Европи.

Пораз европских сила је вишеструк: он се очитује на војном, економском и политичком плану. О овом посљедњем можда најрјечитије свједоче политичка кретања у Њемачкој, а посебно избори у покрајини Саксонија-Анхалт, који су одржани шестог септембра, као и предстојећи избори у Мекленбургу-Западном Поморју, заказани за 20. септембар. Раст подршке Алтернативи за Њемачку (АфД) више није пролазна политичка појава, већ тренд који мијења њемачку политичку сцену.

На савезним изборима 2025. године, АфД је освојила 20,8 одсто гласова, што је био њен најбољи резултат до тада и омогућио јој да постане највећа опозициона странка у Бундестагу. Током 2026. године подршка АфД-у наставила је да расте, а у источним њемачким покрајинама тај раст је посебно изражен. Најбољи примјер је Саксонија-Анхалт, гдје је АфД освојила 44,5 одсто гласова.

Највећа препрека АфД-у да изборни успјех претвори у учешће у власти до сада је била такозвана „Brandmauer“ – политички „ватрени зид“, односно неписано правило према којем остале значајније њемачке странке одбијају коалициону сарадњу са АфД-ом. Зато главни проблем ове странке више није недостатак гласова, већ недостатак коалиционог партнера.

Међутим, што АфД буде снажнија, тај политички зид биће теже одржавати, јер ће остале странке бити принуђене да стварају све шире и идеолошки неприродније коалиције само да би је задржале изван власти. Пошто је АфД у Саксонији-Анхалт освојила више од 44 одсто гласова, то више неће бити само резултат једних покрајинских избора у Њемачкој – биће то снажна политичка порука читавој Европи.

Успон АфД-а није узрок кризе европског политичког центра, већ њена посљедица. Разлога за то је више. Први су миграције, које остају једно од најважнијих питања њемачке политике. АфД заговара знатно рестриктивнију миграциону и азилантску политику,........

© Нови Стандард