menu_open Columnists
We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close

Дата центри – бојно поље сутрашњице

18 0
06.09.2026

Употреба вештачке интелигенције, као и друштвена и људска цена која се плаћа њеним убрзаним развојем и потенцијалном злоупотребом, постала је глобална тема број један која опседа најблиставије умове данашњице, од футуриста, инжењера и програмера до социолога, психолога, филозофа и других научника и интелектуалаца широм света који се баве овом сложеном, мултидимензионалном појавом.

Сматра се да ће у наредној деценији вештачка интелигенција драстично утицати на тржиште рада, индустријску производњу, саобраћај, комуникације, војну индустрију и ратовање, али и на нарочито осетљиво поље међуљудских односа и заштите приватности.

Паралелно са дискусијом о начинима и модалитетима да се она најефикасније, најрационалније и најетичније употребљава, тако да је на корист, а не штету читавог човечанства, воде се и жестоке расправе и о инфраструктури која је неопходна да би она могла да настави да се шири, развија и унапређује.

У питању су такозвани дата центри, посебни објекти који служе као „мозак“ интернета, дизајнирани да складиште, обрађују и дистрибуирају огромне количине података. Они су структурно подељени на такозване беле просторе (где се налазе сервери) и сиве просторе (где се налазе системи за напајање и хлађење), а по својим димензијама, у зависности од обима и сложености операција које обављају, дата центри могу бити величине у распону од једне собе до неколико фудбалских игралишта.

Да би осигурали да никада не „падну“, центри се рангирају по tier стандардима (I-IV) који одређују ниво резервних система. Они који су означени као tier IV су потпуно отпорни на кварове, а дозвољено им је само 26,3 минута застоја годишње, па их због тога користе велике банке и клауд провајдери. Због раста вештачке интелигенције, модерни дата центри све више користе модуларну градњу и течно хлађење како би се носили са све већом потрошњом енергије.

Протести против дата центара

Чињеница да један просечни дата центар за напајање троши струје и воде отприлике колико и град од 50.000 становника довела је до тога да је изградња нових дата........

© Нови Стандард