Политичка сцена Србије налази се у стању латентног ванредног стања и високе мобилизације, иако парламентарни избори, пројектовани за октобар ове године, још увек нису званично расписани.

Тренутну друштвену атмосферу најбоље описује термин „кампања пре кампање“ – фаза у којој су институције уступиле место трговима, а уобичајена политичка реторика прерасла у отворене физичке и уличне сукобе. Док владајућа партија покушава да очува монолитност и обезбеди апсолутну већину, опозициони блок пролази кроз најдубљу тектонску трансформацију у последњој деценији, притиснут појавом новог, вансистемског актера који прети да потпуно прекомпонује политичку мапу земље.

Иза уличних барикада, студентских пленума и оштре партијске реторике крију се дубоки, структурални тектонски поремећаји на пољу економије и спољне политике. Управо ови аспекти служе као главно гориво за мобилизацију гласачког тела уочи октобарских избора. Док владајућа коалиција покушава да одбрани наратив о „златном добу“ макроекономске стабилности и балансиране геополитике, опозиционе структуре – а пре свега Студентска листа – црпе своју снагу из акумулираног беса грађана због пада животног стандарда и перцепције о губитку државног суверенитета.

За владајућу странку, економски аргументи и стабилност су једина карта на коју могу да играју како би задржали умерене и старије бираче. Због тога се у кампањи инсистира на великим инфраструктурним обећањима и наративу да би промена власти донела економски хаос и губитак страних инвестиција.

За опозициони блок и Студентску листу, ови фактори су доказ да је тренутни модел управљања државом неодржив. Повезујући скупу потрошачку корпу, немогућност куповине стана и еколошку деградацију са системском корупцијом, они успешно преводе свакодневне животне проблеме грађана у политичку борбу за промену власти.

Недавни немири и физички сукоби на Тргу партизана у Ужицу нису били изоловани локални инцидент, већ генерална проба и најава форме у којој ће се одвијати предстојећи изборни циклус. Сукоб у Ужицу је избио јер су грађани заказали контрапротест у исто време када и СНС свој предизборни митинг.

То показује да опозициони активисти и „блокадерски покрет“ више неће препуштати тргове властима, што најављује кампању високог ризика са сталним физичким блиским контактима супротстављених страна. Инциденти у којима су се директно сукобили грађани, страначко обезбеђење и полиција уз употребу сузавца, редефинисали су правила политичке борбе. У новој предизборној матрици, кампања се са телевизијских екрана и скупштинских говорница дефинитивно преселила на улицу.

За владајућу коалицију, Ужице је послужило као платформа за цементирање наратива о „државном удару“ и „тероризму блокадера“. Председник СНС-а Милош Вучевић и други високи функционери промптно су искористили немире како би хомогенизовали сопствено гласачко тело,........

© Нови Стандард