Власт Петера Мађара обележила је 100 дана трајања. Из неког разлога, ваљда и маркетиншког, у европској политици обично се поведу расправе о 100 дана рада сваке владе. За 100 дана, потпуно је јасно, не може се учинити много. Евентуално, могу се сагледати неки трендови, али је и око тога прерано за опсежне анализе.

Елем, Петер Мађар је и у ових 100 дана наставио са (постизборном) кампањом, па га зато већ прозивају како руководи „Фејсбук Владом“: више се одлуке најављују преко друштвених мрежа него што се то чини институционалним путем.

Доказујући како интензивно демонтира „Орбанов систем“ Мађар је имао неколико интересантних и дискутабилних потеза. Рецимо, ограничио је мандат премијера на максимум осам година, чиме спречава Орбана да се врати на ту функцију, али и спречава самог себе да траје дуже од два мандата. Оваква пракса јесте уобичајена за председнике држава, али није за премијере, пошто се потврдило да честе промене парламентарне већине обликују сасвим другачију политичку динамику. Фактички, премијер не мора завршити пун мандат, а потом се може вратити на власт, а баш да носи калкулатор увек са собом и рачуна колико му је остало до краја обављања функције није згодно, нити за вођење државне политике – корисно.

Када је о овоме реч, у низу примера издваја се легендарни Ђулио Андреоти, који је први пут обаљвао функцију италијанског премијера од 1972-1973. године, а трећи пут од 1989-1992. године. Државна политика зависи од континуитета, неопходни су политичари који трају и располажу искуством, било да су у власти или опозицији.

Такође, експресно је срушио председника Тамаша Шујока (изабраног на функцију 2024. године) пре истека законског мандата мењајући уставне одредбе и тако стварајући опасан преседан. Новоизабрани председник Андраш Бака јесте човек са огромним ауторитетом у мађарском политичком систему и интелектуалном животу, али то не умањује........

© Нови Стандард