У данашњим условима, поготово када су друштвене мреже у питању, није увек лако разликовати пропагандно деловање од, макар и пристрасног, изношења сопствених ставова. Када су класични медији у питању ствар је донекле лакша, ако имамо у виду профил, уређивачку политику и власничку структуру медија, мада ни ту често није једноставно разликовати донекле пристрасно извештавање које зависи од идеолошке укорењености и власничких интереса медија од чисте пропаганде.

Када је јавно деловање политичких странака и покрета у питању, оно се по дефиницији може изједначити са пропагандом, јер његов циљ није такозвано објективно информисање, него промоција странке, њеног програма и идеја.

Најпре, треба да буде јасно како је пропаганда легитиман чинилац друштвеног живота и јавне сфере, и као таква не може да буде осуђивана, све док није праћена принудом, која аргумент силе претпоставља уверавању и убеђивању. Такође, она може бити не само морално, него и законски проблематична уколико у себи садржи елементе уцене, претње, уколико је увредљива или свесно погрешно представља одређене догађаје или личности.

Тако гледано, пропагандно деловање политичких странака или класичних медија је подложније законском санкционисању од оног путем друштвених мрежа, што и јесте један од разлога све веће доминације ових других. Пропаганда преко друштвених мрежа и платформи у том смислу може да формира мноштво паралелних стварности, заснованих често на потпуно неутемељеним тврдњама и конструкцијама, а које ће наћи своје приврженике.

Демократија и пропаганда

Колико по себи била легитимна и неизбежна, пропаганда никада није етички и морално неупитна. Пропагандно деловање има за циљ не истину као такву, него промоцију, афирмацију и етаблирање одређених ставова, идеја или актера. Она самим тим има релативистички однос према истини, чија спознаја није циљ по себи, него се може рећи да је циљ пропаганде да креира одређену истину и да наведе што више грађана да је прихвате као такву.

Овде се не негира могућност да неки учесници пропагандног деловања истински верују у идеје које заступају, и да су непристрасно трагање за истином заменили активизмом, односно заступањем одређене истине у којем циљ оправдава средства. Дакле, ако сматрам да је нешто добро за мој народ, друштво, државу, друштвени слој или идеолошку визију која ми је блиска, имам право да те идеје промовишем и да критикујем противничке, без обзира што ћу у том процесу можда посезати за неетичним поступањем.

Пропагандно деловање је, у том смислу, блиско политичком деловању у ширем смислу, које по правилу има........

© Нови Стандард