У циљу лакшег разумевања садржаја и особености стила Рг-Веде, неопходно је рећи неколико речи о ауторима химни овог зборника. У анукраманима се аутори химни именују речју rsi „песник“, „мудрац“. У тексту химни називају их још и kavi „мудар“, „мудрац“, „песник“, vipra „надахнут“, „који дршће“, „песник“, „певач“ (од корена vip „треперити“, „дрхтати“), а такође karu „певач“, „надахњивач“ (од kar „хвалити“). Последњи од ових синонимних термина указује на карактер и извођење дела која су створили, док у основи осталих термина леже појмови мудрости и надахнућа.

Песник је у аријевском друштву рг-ведског периода сматран носиоцем оне иманентне мудрости, коју богови откривају изабраним појединцима у моментима просветљења. Песник моли богове да га даривају овим тренуцима просветљења, када се пред њим открива божанска истина, скривена од погледа обичних људи. Мудрост је слика која се показује на трен. Провиђење је начин да се она разуме. Песник види унутрашњим видом, интуицијом, чији изненадни блесак озарује за њега божанствену слику истине (митолошке, ритуалне, филозофске).

Више пута је истицано како су ведски песници били визионари, како су „видели“ истину, а глагол dhi, којим се описује стваралаштво ршија, истовремено значи „видети“ и „мислити“, док одговарајућа коренска именица dhi f. има значење „провиђење“, „мисао“, „мудрост“. (1) У контексту ове културе „видети“ представља синоним за „досегнути истину“. Упореди, на пример, којим изразима Васиштха, којег је некада давно бог Варуна својом натприродном моћи учинио ршијем, показавши му чудеса свемира, моли овог разгневљеног бога да га поново обдари снагом надахнућа: „Сунце, које је у стени, и мрак нека Врховни Заштитник доведе до мене, да видим призор“ (VII, 88, 2).

Дакле, према ведским схватањима, сами песници нису стварали нове песничке слике, него би само у реч преточили слике које припадају свету богова, а које обични смртници не виде. Захваљујући овој својој делатности, песник припада свету богова. Неким родовима ршија у Рг-Веди приписује се полубожанско порекло – на пример Ангирасима, Бхригуу. Осим тога, песник Рг-Веде је потпуно свестан да му снагу провиђења, или надахнуће, дају богови.

Песник је у аријевском друштву рг-ведског периода сматран носиоцем оне иманентне мудрости, коју богови откривају изабраним појединцима

Песник је у аријевском друштву рг-ведског периода сматран носиоцем оне иманентне мудрости, коју богови откривају изабраним........

© Нови Стандард