Европски пут и пропадање образовања
Као реакција на мој текст о универзитету у Србији, објављен на порталу Нови Стандард (овде) и пренет на порталу Покрета за одбрану Косова и Метохије (овде), у Вечерњим новостима (штампано издање) је 15. јула објављен мој интервју који је водила Бранка Борисављевић. Због недостатка новинског простора, неки делови интервјуа нису објављени. Стога их овде наводим у нешто допуњеном и проширеном облику, сматрајући да су битни за разумевање теме.
Код нас на Универзитету влада прилично неразумевање редоследа настанка и циљева реформи које се спроводе последњих двадесет-тридесет година и које се једним именом обично означавају као „Болоњски процес“. Постоји суштинска разлика између два његова почетна документа.
Први документ, Magna Charta Universitatum (односно Велика повеља универзитета) је универзитетски, док је други документ, Болоњска декларација, политички. Први је усвојен 1988, саставили су га и потписивали сами универзитети а циљ је био обезбеђење академске слободе и аутономије без економских и политичких притисака и очување институције универзитета као историјске тековине европске хуманистичке цивилизације. Други документ је усвојен 1999, а саставили су га европолитичари и потписали министри просвете држава које су пристале на десуверенизацију и глобализацију система својих универзитета.
Повод за усвајање Велике повеље универзитета је био јубилеј девет векова Универзитета у Болоњи, који Запад сматра првим универзитетом. Школа права у Болоњи основана је 1088, а повељу цара Фридриха Барбаросе Болоњски универзитет добио је 1158. Већ је Универзитет Сорбона, основан 1253. био под патронатом Католичке цркве и као такав представљао тековину хришћанске цивилизације.
Стварно први универзитет је ипак био државни Цариградски универзитет Пандидактерион, који је радио од оснивања 425. повељом императора Теодосија све до пада Цариграда 1453, више од хиљаду година у континуитету, шест векова пре и четири века упоредо са Болоњским. У 11. веку Болоњски универзитет био је ексклузивни клуб за богаташе и аристократију, финансиран средствима самих студената.
Способан младић из........
