Инвазија и најезда. Широм Старог континента са ова два појма означаван је протеклих дана масовни упад мароканског становиштва на територију шпанске Сеуте. Паралелно са тим, било је и „интернет препирки“ о томе чија је заправо Сеута, мада су ту ствари прилично јасне. Шпанске енклаве на афричкој територији нису део колонијалног наслеђа, већ саставни део европске краљевине, Мелиља од 1497. године, а Сеута од 1668.

Кастиља их није отела од било кога, већ је фактички заузела празну територију, над којом нико није остваривао ефективну контролу. Од тада, у вишевековном континуитету, ова два слободна града су у саставу Шпаније, становништво има шпанско држављанство, дели права и обавезе као и њихови сународници у другим деловима земље.

Ипак, само отварање ове теме указује на могући наставак кризе у наредном периоду, макар на нижем политичком нивоу или новим „интерним препиркама“. Јер, ако шпанска власт није способна да заштити своју територију, лако је актуализовати и ово питање.

Свакако, посматрајући потенцијале моћи Шпаније, јасно је да постоји капацитет за заштиту територије. Уосталом, према наводима добро информисаних мадридских новинара, шпанска обавештајна служба упозоравала је носиоце највиших државних функција неколико пута претходних месеци да се масовни упад може догодити. Но, капацитет је једно, а способност нешто друго, пошто зависи и од спремности за доношење политичких одлука.

А спремности да се доносе адекватне политичке одлуке није било код садашње власти, што највероватније значи и да ће Педро Санчез изгубити наредне парламентарне изборе иако до њиховог........

© Нови Стандард