Индија је преузела ротирајуће председавање БРИКС-ом од Бразила, првог јануара 2026. године и предводи ову групацију током целе ове године, укључујући и то што ће бити домаћин 18. самита БРИКС-а у Њу Делхију 12. и 13. септембра ове године, под слоганом „Изградња отпорности, иновација, сарадње и одрживости“. Фокус ће бити на операционализацији алтернативне платне инфраструктуре, оквира за проширење за партнерске земље и теме отпорности, иновација и лидерства Глобалног југа.

БРИКС окупља 11 земаља: Бразил, Кину, Египат, Етиопију, Индију, Индонезију, Иран, Русију, Саудијску Арабију, Јужну Африку и Уједињене Арапске Емирате. Белорусија, Боливија, Куба, Казахстан, Малезија, Нигерија, Тајланд, Уганда, Узбекистан и Вијетнам учествују као земље партнери.

Што се Саудијске Арабије тиче, треба рећи да је она формално, на папиру и званичним сајтовима, наведена као пуноправна чланица БРИКС-а, али у пракси и даље оклева да у потпуности формализује и закључи све потребне кораке, због чега медији често извештавају да заправо још увек није дефинитивно ушла у блок. Она је добила позив још у августу 2023. године, а почетком јануара 2024. је објављена вест да се земља придружила БРИКС-у.

Због те почетне најаве и политичке сагласности, портали организације и председништва БРИКС-а воде Саудијску Арабију на списку од 11 званичних чланица. Медији и аналитичари је ретко помињу као активну чланицу, јер Ријад свесно одлаже коначну ратификацију и избегава дубље обавезивање. У питању је геополитички разлог, где Саудијска Арабија одржава баланс између сарадње са Кином и Русијом и својих кључних безбедносних и економских веза са САД, па отворено избегава потезе који би могли да изазову реакцију Вашингтона.

БРИКС служи као корисна платформа за консултације и сарадњу о савременим питањима од светског и регионалног значаја, као и питањима глобалног политичког и економског управљања. Блок је израстао у најзначајнији светски изазов глобалном управљању, који предводи Запад. Са комбинованим БДП-ом који премашује куповну моћ Г-7, блок сада представља преко 49 одсто светске популације, 41 одсто глобалног БДП-а (у смислу паритета куповне моћи) и 26 одсто светске трговине.

Индија као земља домаћин Самита БРИКС-а 2026. водиће дискусије о економској сарадњи, глобалном управљању и приоритетима развоја. Као председавајућа, Индија ће поставити дневни ред за ову годину, организовати министарске састанке и састанке на нивоу самита, и олакшати сарадњу међу државама чланицама.

БРИКС 2026. пружа Индији стратешку прилику да обликује агенду новонастајућег мултиполарног светског поретка, ојача своју лидерску улогу међу земљама у развоју, као и да унапреди реформе у глобалним финансијским и управљачким институцијама.

Кинески председник Си Ђинпинг, руски председник Владимир Путин и председник Јужне Африке Кирил Рамафоса су међу лидерима који ће присуствовати самиту БРИКС-а, а који ће у центар своје агенде ставити бриге и приоритете земаља у развоју и земаља са напредним економијама. Очекује се да ће бразилски председник Лула да Силва пропустити самит због избора у својој земљи.

Самит ће окупити око 27 позваних (без Индије), укључујући десет чланица БРИКС-а, десет партнерских земаља, пет информативних земаља и неколико институција. Индија је преузела званично председавање БРИКС-ом првог јануара 2026. године, што је њен четврти пут да предводи групу. Кина ће преузети председавање БРИКС-ом од Индије првог јануара 2027. године. Такође, не очекује се велики помак у пријему нових чланица, јер оне које су недавно примљене морају прво да се „уклопе“.

Очекује се да ће самит размотрити функционисање Нове развојне банке БРИКС-а, која је одобрила 139 развојних пројеката са укупним финансирањем од око 42,9 милијарди долара, према подацима које је објавила ова банка. Разговори ће се вероватно фокусирати на јачање улоге банке у мобилизацији финансирања развоја и подршци приоритетима инфраструктуре и одрживог развоја у земљама чланицама и земљама које испуњавају услове.

Предлози за заједничку валуту БРИКС-а вероватно неће наићи на велику подршку. Мало је вероватно да ће на самиту бити много дискусије о идеји заједничке валуте, јер предлог није био предмет значајних разматрања унутар блока. Међутим, шире питање дедоларизације могло би бити на дневном реду, а истаћи ће се потреба за промоцијом веће употребе локалних валута у прекограничној трговини и плаћањима.

Кинески председник Си Ђинпинг, руски председник Владимир Путин и председник Јужне Африке Кирил Рамафоса су међу лидерима који ће присуствовати самиту

Кинески председник Си Ђинпинг, руски председник Владимир Путин и председник Јужне Африке Кирил Рамафоса су међу лидерима који ће присуствовати самиту

Заједничка валута захтева заједничку монетарну политику, а групација која сада обухвата десет пуноправних чланица нема реалан пут да се договори о једној валути. Индија, друга највећа економија у блоку је била најотворенија по том питању. Министар спољних послова ове земље изјавио је у марту 2025. године да „не постоји политика са наше стране која би заменила долар“. Министар трговине Индије је у августу ове године рекао: „Индија није за валуту БРИКС-а. Не подржавамо увођење такве валутне шеме БРИКС-а, Индија се томе противи.“

Пројекат БРИКС-а за 2026. годину је платна инфраструктура, а не валута. BRICS Pay, децентрализовани систем за плаћање и размену порука који повезује националне мреже, које чланови већ користе: повезује руски СПФС, кинески ЦИПС, индијски УПИ и бразилски Пикс. Индијска централна банка води техничку координацију, а потпуно оперативно распоређивање је планирано за самит у Њу Делхију.

„MBridge“ је мултицентрална банкарска платформа за дигиталне валуте развијена са Банком за међународна поравнања, која омогућава учествујућим централним банкама да поравнавају прекограничне трансакције у својим валутама. До новембра 2025. године платформа је обрадила више од 4.000 трансакција вредних 55,49 милијарди долара — скромно у поређењу са глобалним токовима.

„Јединица” је дигитални токен за поравнање који је пилотиран 31. октобра 2025. године, подржан је са 40 одсто у злату и 60 одсто са корпом валута БРИКС-а. Председница Нове развојне банке Дилма Русеф потврдила је да се она користи као инструмент за поравнање, али нема временски оквир за широку примену.

Земље БРИКС блока разматрају развој заједничких платних механизама, па и обрачуна у националним валутама или дигиталним средствима, како би се смањила улога долара у њиховој међусобној трговини. Иако су ови процеси сложени и спори, политичка воља је очигледна, тм пре што извире из објективних околности на међународном економском терену.

Још један важан елемент нове финансијске архитектуре, јесу дигиталне валуте централних банака. Кинески дигитални јуан већ се тестира у прекограничним трансакцијама, а сличне пројекте развијају и друге државе. Уколико се овакве валуте повежу........

© Нови Стандард