Већ сам писао о хиперболизацији српских злочина у овдашњем инверзном национализму. Као посебан облик тог малигног надувавања, јавља се њихова холокаустизација. Тако се злочини над Бошњацима изједначавају с Холокаустом, Сребреница с Аушвицом, Срби с нацистима, а Србија, поготово она деведесетих, с Хитлеровом Немачком.

Тврди се да је „Србија током деведесетих највише приближила свој облик владавине оном суштинском, окорелом нацизму“ (Крстић). Наводно је „Србија под Милошевићем у потпуности прихватила идеологију која је личила на нацизам. (…) Злочини српске државе и њених снага – сва њихова непочинства, сви геноциди и кампање етничког чишћења… – не разликују се много од оних које су нацисти користили“ (Ћирић).

Не само да се пише о „политици српског националсоцијализма Слободана Милошевића“ (Краус) и о „националсоцијалистичком Београду предвођеним Слободаном Милошевићем“ (Чанак), него се и праве паралеле Хитлер – Милошевић (Марковић), „радикали“ и „СА одреди“ (Тончић), говори се о „Милошевићу и његовим нацистима“ (Крстић), „нацистичкој камарили окупљеној око Милошевића“ (Крстић), „хардкор нацизму (…) тадашње СПСрбије“ (Крстић) или се пак ондашњи режим и идеологија квалификују као фашистички (Чонградин; Крстић; Кишјухас; Грухоњић).

За рат у БиХ каже се да је био заправо „агресија српског националсоцијализма“, те да се не сме квалификовати као „грађански“ – то би било исто као када бисмо рекли „да су током ‘грађанског рата’ у Немачкој (1933 – 1945) Јевреји и антифашисти убили 20 нациста, а нацисти 6,5 милиона Јевреја“ (Секуловић).

Сребреница се упорно изједначава с Аушвицом, па се за качење фотографија побијених српских цивила из Братунца дуж пута за Сребреницу каже: „замислите да пут до Аушвица ‘красе’ фотографије убијених њемачких војника“ (Бурсаћ). За Републику Српску се каже да је „наци-творевина под међународним протекторатом“ (Бисерко, 372) и „Шумски Рајх настао на геноциду“ (Луковић).

Прави се директна паралела између рата у БиХ и Холокауста. Тако један аутор пише:

„Замислимо следећу ствар. Година је 1943. и 16-огодишњи младић Арон Клајнман се налази у Варшавском гету у Пољској. (…) Људи у СС униформама тада су овог момка одвојили од породице, стрпали у воз, и послали у извесни логор који се зове Аушвиц. (…) Угуран је у собу са тушевима, али из славина није потекла вода, већ отровни гас. (…) А онда замислимо ову ствар. Година је 1995, и 16-огодишњи младић Мирза Хаџибеговић се налази у енклави Сребреница (…). Људи у ВРС униформама тада су овог момка одвојили од породице, стрпали у аутобус и превезли у извесно село Поточари. (…) Истеран је на пољану и руке су му везали жицом, након чега је стрељан митраљезом. (…) У чему је тачно разлика између ова два случаја или ствари? Ни у чему. Па ипак, ова држава и друштво упорно одбијају да прихвате чињеницу да те разлике нема. (…) Као што се цивилизација била запиткивала како уопште писати поезију након Аушвица, исто питање........

© Нови Стандард