Путин, Трамп и Си - дани који су променили свет?!

Време и (не)прилике у свету ће одредити значај по човечанство периода од 13. до 20. маја 2026. када су се збиле посете председника Сједињених Америчких Држава и Руске Федерације, Доналда Трампа и Владимира Путина Пекингу ради разговора са председником Народне Републике Кине Си Ђинпингом.

Но, већ има поређења са "Десет дана који су потресли свет", чувеном књигом америчког новинара Џона Рида о Октобарској револуцији 1917, и боравка првог председника САД Ричарда Никсона у НР Кини фебруара 1972, што је он прогласио "недељом која је променила свет". Биле су то две кључне историјске прекретнице које су драматично преобликовале глобалну геополитику 20. века.

Контакти Си Ђинпинга са Путином, а било их је 50-ак, не изазивају такву пажњу као досадашњих шест између Трампа и Сија. Трампова посета могла би бити прекретница у америчко-кинеском ривалству. Путин и Си се редовно састају и ту је предност за односе Кине и Русије.

Амерички председник није желео да се појави у Пекингу као заповедник који је покренуо кампању из које не може да се извуче. Зато је померио мартовски самит. Међутим, то није било довољно да се покаже победником, јер се Иран не предаје. Преговарачка позиција Вашингтона је додатно озбиљно поткопана низом других спољних и унутрашњих неприлика које Трамп има са политичким противницима, непријатељским медијима и падом стандарда већине Американаца.

Кинески председник Си Ђинпинг и председник Русије Владимир Путин у Пекингу, Кина, 20. маја 2026. године

САД, Кина и Русија су силе које имају највећи потенцијал да утичу на међународни систем. Свака на свој начин, захваљујући различитим квалитетима које поседују. Сваки контакт између њих је међусобно повезан па утиче на укупну ситуацију. Отуда од времена америчког државног секретара Хенрија Кисинџера приче о троуглу САД – НР Кина – Руска Федерација.

САД и Кина, две водеће глобалне економске силе, стратешки су ривали и тако ће остати у наредним годинама

САД и Кина, две водеће глобалне економске силе, стратешки су ривали и тако ће остати у наредним годинама

САД и Кина, две водеће глобалне економске силе, стратешки су ривали и тако ће остати у наредним годинама. Покушај Вашингтона да драматично себи омогући користи, истовремено ограничавајући Пекинг да самостално развија високе технологије, приморао је Пекинг да оштро реагује. Мере за увођење контроле извоза ретких земљаних метала показале су да НР Кина има методе којима Американци тренутно нису у стању да се одупру.

То је променило не само понашање НР Кине, већ и доживљај саме себе – Пекинг је постао предузимљивији и самопоузданији. Најважније, чини се да је у Кини закључено да специфичности америчке политике нису одраз личности садашњег председника, већ тога како САД, предвођене........

© НСПМ