Диктатура инверзности Александра Вучића, опозиционе странке и студентска листа

Тешко народу када се талог узмути

Михајло Полит Десанчић

У метежу наших несрећних прилика увелико се игра нови кетман. Са играчима у њему нема никакве обнове Србије, нити је икада може бити.

Без моралног прочишћавања и скрушеног, покајничког самоповлачења са сцене свих нас који смо макар само пасивно толерисали Брозов режим, а камоли га интелектуално подупирали и величали, Србија се не може препородити ни морално, ни политички, ни економски. Нама нека буде допуштено да на миру радимо оно што у својој струци најбоље умемо. Пресудну реч и моћ суштинских одлука треба да добије младост Србије, неокрњена и неукаљана титоизмом. Препород Србије тада неће изостати.

Ово су речи академика Данила Н. Басте из текста Хегел у Брозовој сенци, објављеног 1992. године. Данас оне добијају посебан смисао и значај, не само зато што се историја у нашим политичким околностима истрајно понавља. Јер више него икада у српском друштву је неопходно морално прочишћење, ослобађање од уврежених идеолошких ограничења и, изнад свега, одбрана слободарских и републиканских начела – правде, слободе, једнакости пред законом, поштовања темељних демократских, националних и цивилизацијских вредности.

Управо су ови принципи у основи захтева и стремљења студентског протеста и побуне самоосвешћених грађана. То је такође израз елементарног и неопходног политичког договора и консензуса који води ка освајању слободе и правде – суштинског и незаобилазног политичког темеља за отпочињање мукотрпног процеса далекосежних и радикалних промена садашњег диктаторског и клепотократског напредњачког режима.

О карактеру и суштини начина владавине Александра Вучића сведочио је у својим истраживањима социолог Срећко Михајловић. „Ослањајући се на концептуализацију основних појмова из хабитуса аутократије и демократије у студијама Индекса трансформације БТИ 2026 Фондације Бертелсман и индекса либералне демократије (ЛДИ) В-ДЕМ Института, склон сам мишљењу да Србију карактерише ’изборна’ аутократија у процесу транзиције ка диктатури под велом демократије.“ Судећи по организованом спровођењу насиља и ширењу страха у нашем друштву, овај процес транзиције је завршен и живимо у огољеној диктатури која се свакодневно испољава у најбруталнијим облицима и манифестацијама.

Сведоци смо да се у режимским медијима и свакодневним наступима А. Вучића износе неутемељене и политикантске тврдње да „студентски покрет и побуњено друштво немају јасан политички програм нити су способни да га артикулишу“. То је његов толико пута опробани маркетиншки маневар којим жели да додатно обесмисли протесте и задржи политички монопол на вођење политике, која је резервисана само за њега и његову странку. Јер једино А. Вучић и његова пљачкашка клијентела оличавају стабилност и одбрану српских националних интереса – што је и данас у средишту њиховог политичког инжињеринга и предизборне кампање која никада не престаје.

Основни проблем овог погубног диктаторског режима јесте што је апсолутно анахрон, некреативан и без икаквих могућности да унесе било какву иновативност у свом деловању. Ослања се сада само на култ личности и све израженији терор, ангажовање батинашких ескадрона и полицију сведену на апсолутну послушност у заштити владајуће странке.

Основни проблем овог погубног диктаторског режима јесте што је апсолутно анахрон, некреативан и без икаквих могућности да........

© НСПМ