О изборима и соку или - шта би било кад би било

Србија је необична држава. Три су самопроглашене непризнате државе на њеној територији: Либерланд, Вердис и Република Косова, функционери и посланици штрајкују глађу и организују уличне протесте против своје власти, број политичких аналитичара по глави становника је највећи на свету... Србију краси и чињеница да захваљујући учешћу тих тзв. експерата и аналитичара свега и свачега у свакодневним дебатама и детаљним анализама ратних ситуација у свету и катастрофане кризе у коју су запале државе ЕУ, овдашњи грађани много боље познају топониме Украјине и држава Блиског истока него свог родног краја, лакше разумеју дешавања у свету и тужну будућност других народа него што могу да закључе шта чека нас овде, мучене, у Србији.

Зато им преостаје да замишљају добар исход решавања домаће друштвене и политичке кризе, једни новом изборном победом данас владајућих странака, други њиховим поразом и сменом власти.

Тако се и мени јавило да су на изборима победиле антирежимске снаге које су се окупиле око идеје смене власти и једне листе, оставивши по страни, као сасвим небитне, међусобно различите политичке идеологије, различите визије будућности Србије, па формирале владу која ће током свог четворогодишњег мандата да реши  све проблеме које је проузроковала бивша власт.

У стању хипнагогије чуо сам, па записао, један важан и садржајан телефонски разговор:

- Кабинет председника Владе, изволите

- Добар дан, зовем из кабинета председнице Европске комисије. Председница би желела да се чује са господином председником Владе.

- Јој, да, хммм, само тренутак сачекајте молим Вас.

- Добар дан господине председниче, Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије при телефону. Желим да Вам и овако, још једном честитам на избору и да разменимо неколико речи о бројним питањима и о........

© НСПМ