Миланковић о савезничком разарању Београда
Писање својих успомена и сећања Милутин Миланковић је отпочео четири године након савезничког бомбардовања Београда. Као непосредни сведок тих дешавања у престоници, забележио је неверицу академске заједнице, колега-професора и својих комшија из Професорске колоније, који су махом тврдили да је тако нешто „једноставно немогуће“.
У аутобиографској књизи Сећања, Миланковић истиче да је међу најгласнијим „неверним Томама“ био његов комшија Богдан Поповић (1864-1944), књижевни критичар, универзитетски професор и академик. Богдан је живео у улици Љубе Стојановића, исто као Миланковић и његова супруга Христина. Ипак, Београд су Енглези и Американаци бомбардовали више пута – на Ускрс 16. и 17. априла, 21. априла, 24. априла, 18. маја, шестог јуна, осмог јула и на крају шестог септембра 1944, на рођендан краља Петра Другог Карађорђевића.
Наши „савезници“ су такође бомбардовали Лесковац и Краљево, а број жртава (погинулих и рањених) никада није тачно утврђен. У престоници је током бомбардовања од стране савезника погинуло око 4.000 људи, двоструко више него приликом немачког........
