menu_open Columnists
We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close

Повратак теленовела и тајне женског света

44 0
01.04.2026

Пре извесног времена, једна домаћа кабловска телевизија почела је да емитује латиноамеричке теленовеле које су крајем прошлог и почетком овог века већ приказиване код нас остваривши тада значајну гледаност. У програмској шеми ове куће, под слоганом „telenovele para siempe“ нашло се места за неколико различитих серија сваког дана,  док је други канал који се рекламира као урбана опција за модерне гледаоце откупио неколико новијих сапуница, и дао им дневно два солидна термина – премијерни и репризни.

Иако је серија као формат, највише са глобалном популарношћу платформи ХБО и Нетфликса, током претходних пар деценија доживела супернову и готово потиснула филм, па су, сходно томе настали високобуџетни серијали чије нове сезоне грозничаво ишчекује цео свет, показало се да неупоредиво сиромашније продукције и по много чему превазиђене и наивне телевизијске саге које смо сви већ гледали, или се ругали онима који јесу, и даље у Србији имају бројну публику.

За многе гледатељке, кадрови слепе Есмералде поред водопада или оријенталног плеса егзотичне Жаде представљају фрагменте личних сећања – на позив упућен пратиоцима на друштвеним мрежама да сами гласањем одаберу серију која ће прва бити емитована  одазвале су се, у највећем броју, припаднице генерација које су, у време премијерних приказивања ових серија, биле деца. Пошто је одзив био неочекивано масован, а исход гласања тесан, одлука о приказивању више серија одједном била је прагматична и поштена, вероватно и економична.

Међутим, евоцирање успомена на вечери када смо срцепарајуће љубавне перипетије гледале са бакама или мајкама док још нисмо ни разумеле шта су заљубљеност, класне разлике, патолошка љубомора и многи други мотиви карактеристични за овај жанр, није једини разлог из ког је он поново постао популаран. У ствари, „шпанска серија“ данас представља супротност ономе што је била крајем прошлог века, више није женски мејнстрим –  идеална жена данашњице презире патријархални, али бајковити наратив теленовеле онако како су га, у време првобитног продора латиноамеричке продукције сапуница код нас, презирали мушкарци.

За многе гледатељке, кадрови слепе Есмералде поред водопада или оријенталног плеса егзотичне Жаде представљају фрагменте личних сећања

За многе гледатељке, кадрови слепе Есмералде поред водопада или оријенталног плеса егзотичне Жаде представљају фрагменте личних сећања

Ипак, жанр је задржао ескапистички карактер. Уместо разоноде за домаћице притиснуте тешкоћама свакодневице и немаштине, теленовеле су данас  простор за бекство из феминистичке луднице у којој нас присиљавају да градимо свест о себи, лични живот и међуљудске односе третирајући свет „Слушкињине приче“ као да је реалистичан, како би бес, инспирисан фикцијом, могао да се пројектује на наш стварни живот и учествује у идеолошком прекрајању културних и личних идентитета.

Чак и „Секс и град“, феномен који је некада представљао  екранизовани приручник женског ослобођења, данашњим генерацијама онлајн феминисткиња делује неприхватљиво романтичан и патријархалан – Кери Бредшо постала је један од најомраженијих женских ликова у попкултури, а њен однос са Зверком, једини смислен у целом серијалу, једногласно је стављен под ознаку „токсично.“

Ни ужасни воук наставак који је покушао идеолошки да подиђе претпостављеној мутираној публици није успео серијалу да врати статус који је  имао у време док је био револуционаран – али то не значи да........

© Нови Стандард