У понедељак, другог мартa, са интензивираним војним ударима широм Блиског истока, дошло је до највећег скока цене „црног злата“ у последње четири године. Пошто је рат затворио Ормуски мореуз, виталну артерију код иранске обале кроз коју пролази око петине светске сирове нафте, сирова нафта марке Брент нагло је скочила за девет одсто – на 79 долара по барелу. У Европи, природни гас је скочио за чак 38 одсто, што је највећи пораст од августа 2023. године.

Раст цена енергената ствара забринутост да би последична бржа инфлација могла негативно да утиче на глобалну економију, па се главне светске берзе налазе у паду. С тим повезано, како инвеститори покушавају да умање ризик, повећана је тражња за тзв. сигурном имовином. Злато се приближило цени од 5.400 долара по унци, долар је апресирао за 0,6 одсто, а повећани су и приноси на трезорске обвезнице САД.

Порасле су и цене акција енергетског и одбрамбеног сектора (корпорације Exxon Mobil за 4,5 одсто), док су акције British Airways-а опале за пет одсто, услед прекинутог режима летова на Блиском истоку.

У међувремену, Aramco је обуставио рад највеће рафинерије у Саудијској Арабији након напада дроном у том подручју, док је QatarEnergy обуставио производњу течног природног гаса након напада на свој комплекс Рас Лафан.

Док у „магли рата“ тржишта имају тенденцију да тргују вероватноћама уместо фактима, већина геополитичких догађаја има ограничен дугорочни утицај на тржишта имовине. Иначе, рат у Ирану само је додатак на листу неповољних фактора за тржишта, као што су страхови од поремећаја изазваних вештачком интелигенцијом, на пример. Инвеститори су сада фокусирани на то колико ће дуго трајати сукоб и колико далеко би се непријатељства могла проширити, након што је Трамп рекао да би кампања могла да траје недељама.

Амерички председник је позвао иранске лидере на капитулацију, али је шеф безбедности Исламске Републике рекао је да нема намеру да преговара са Сједињеним Државама. На почетку године многи аналитичари су очекивали да ће „превише засићености“ нафтом, узроковане растућом понудом у Заливу и другде, услед слабе тражње спустити цене на 55 долара по барелу, а међународна агенција за енергију предвиђала је за 2026. вишак понуде од просечно 3,7 милиона барела дневно.

Али растуће тензије у Заливу, заједно са строжим западним санкцијама, ове године су већ довеле до раста цена за око 20 одсто. Глобална тржишта нафте и пре почетка конфликта су била нервозна. Још у петак је нафта типа Брент продавана за 73 долара по барелу – око 10 долара изнад онога што би оправдали фундаментални показатељи понуде и потражње – да би се у понедељак цена  попела на 79 долара по барелу.

Дуготрајнији регионални сукоб и, посебно, блокада Ормуског мореуза, кроз који пролази око 15 милиона барела нафте дневно – што је отприлике трећина........

© Нови Стандард