Стање руске економије на уласку у пету годину рата - колико кошта мир и под којим условима

Након четири године рата у Украјини, руска економија и јавне финансије показале су релативну отпорност упркос растућим ратним трошковима и опсежним економским и финансијским санкцијама уведеним од стране Запада. Главни проблем за руску економију сада није ризик од изненадног колапса, већ одсуство значајних генератора раста. Западни ембарго, иако неефикасан у погледу окончања рата, већ је нанео огромну штету дугорочном потенцијалу раста руске привреде. Трговинска и инвестициона сарадња са Кином и другим земљама у развоју помаже у ублажавању утицаја санкција, али неће заменити приступ западним иновацијама, технологијама, знању, финансијским системима и тржиштима.

Како руско-украјински рат улази у своју пету годину, руска економија, на којој су засновани ратни напори Москве, под озбиљним је изазовима, али је далеко од тога да је урушена, насупрот прижељкивањима Запада.

Током протекле четири године економија Руске Федерације се практично поделила на две гране. Приоритетни део (истина далеко мањи) обухвата војне и с војском повезане индустрије. Он је натпросечно растао, запошљавао и инвестирао, имајући привилегован приступ радној снази, капиталу и увозу. Остатак привреде, мала и средња предузећа, као и потрошачке индустрије, налазе се у практичној стагнацији. 

Према РОСТАТ-у, руска привреда је у 2025, години расла тек 1% , док за ову годину Министарство економије прогнозира раст од 1,3%, руска Централна банка од 0,5% до 1,5%, а Светска банка и ММФ од 0,8%. Очекује се да ће Централна банка Русије, у напорима да подстакне кредитну, односно привредну активност, наставити са редуковањем базне камате (са тренутних 15,5%), али ће она остати висока. С базном каматом повезане су и атрактивне камате у понуди руских комерцијалних банака, што повећава штедњу грађана и истовремено их стимулише да смање потрошњу – што је у суштини систем индиректног позајмљивања државе од становништва.

Вредност и даље импозантног трговинског суфицита Русије од 117 милијарди долара у 2025. била је за 12% нижа него у 2024. пре свега услед пада извоза минерала због пада глобалних цена нафте и угља, те повећања дисконта на руску нафту (који је почетком 2026. износио 12 долара у односу на цену референтне северноморске нафте „Брент“).

Цена нафте типа "Урал" 2022-2026

Истовремено, одлив капитала из земље по основу повећања финансијске имовине у иностранству био је нижи за 10 милијарди долара, и износио је 56 милијарди долара у 2025. Будући да је „бежање“ приватног капитала лимитирано све јачим санкцијама (те је за руског резидента све теже да купи некретнину или акције у иностранству), повећала се понуда девиза у земљи што је у протеклим годинама одржало рубљу снажном. Драстично јачање домаће монете у односу на долар (20. фебруара 2026. рубља је апресирала 15% према долару у односу на исти датум лане) противно је настојањима да се слабијом националном монетом подстакну буџетски приходи од нафте и смањи увоз (кроз увозну супституцију).

Проблем финансирања фискалног дефицита

Чак и ако се погоршала од 2022, фискална ситуација Русије са дефицитом од 2,6% БДП-а у 2025, не изгледа лоше по међународним стандардима. С тим повезано, опште прихваћено мишљење је да Русија, која има изузетно низак јавни дуг у односу на БДП, лако може финансирати фискалне дефиците повећаним задуживањем. Међутим, Русија је одсечена од међународних финансијских тржишта, док је тржишни капацитет домаћег финансијског тржишта лимитиран, односно не постоји превелики потенцијал расположивих средстава која се могу уложити у годишње државне обвезнице.

Зграда Централне банке Руске Федерације у Москви

Додатно, по тренутним каматним стопама од око 14%, задуживање државе је јако скупо. Наиме, трошкови камата су у 2025. чинили око 8% свих федералних расхода, док би у овој години могли порасти на 9-10%. Ситуацију отежава то што услед ограничене потражње за дугорочним државних обвезницама (тзв. ОФЗ), Москва све чешће прибегава шеми „репо-ОФЗ“ финансирања дуга, где се врши монетарна емисија Централне банке под маском обезбеђивања додатне ликвидности комерцијалним банкама – коју оне користе за куповину ОФЗ (што се своди на „штампање новца“).

Стога није чудно што се Централна банка отворено залаже за даље повећање пореза, што види као бољи начин финансирања буџетског дефицита. Влада може додатно повећати не-нафтне приходе повећањем стопа (ин)директних пореза и укидањем бројних пореских изузећа, док се невојни расходи могу додатно ограничити. Дефицит се можда могао финансирати и евентуалним задуживањем у Кини, као и трошењем преостале ликвидне имовине Националног фонда благостања. (Када цене нафте падну значајно испод буџетских планова, влада покрива мањак користећи Национални фонд благостања. Будући да тренутна ликвидна имовина Фонда износи око 50 милијарди долара, он би могао бити више него преполовљен до краја године). 

Биланс Националног фонда благостања

Иако је пројектовани фискални дефицит за 2026. годину 1,6% БДП-а, већ је сада јасно би мањак у каси могао бити удвостручен, будући да приходи у великој мери зависе од цена нафте, који (заједно с гасом) чине скоро једну четвртину ресурса доступних федералном буџету (док у фискалним приходима свих нивоа власти учествују са тек 12%, што је за трећину мањи него пре почетка рата). Проблем је што је у буџету пројектована цена од 59 долара по барелу знатно виша од 39 долара по барелу коришћених за обрачуне пореза у децембру. Нафтом типа „Урал“ тренутно се тргује са попустом од 25% (у односу на „Брент“), те су приходи буџета по основу нафте и гаса преполовљени у јануару ове године, у односу на исти месец прошле.

Упркос томе што су драстично пале испоруке Индији, која је под притиском Вашингтона (Индија је наиме добила снижење америчких царина на 18%, у замену за ограничавање куповине руске нафте), те појачане контроле танкера којима се превози руска нафта, обим извоза сирове нафте од 3,3 милиона барела дневно остаје стабилан, али захваљујући све већим понуђеним дисконтима.

Процентуално учешће нафтних и гасних прихода у федералном буџету Руске Федерације и у буџетима свих ниова власти у........

© НСПМ