Након говора на Светском економском форуму у Давосу, у којем је тврдио да међународни поредак „заснован на правилима“ пред пуцањем, који је нашироко схваћен као критика непредвидљивог понашања америчког председника, канадски премијер Марк Карни се одмах суочио са Трамповом оптужбом да „Канада живи захваљујући САД“. Пежоративно називајући премијера северног суседа „гувернер Карни“, Трамп је изнова шокирао Отаву, запретивши да ће увести 100% царине Канади ако се потврди трговински споразум са Пекингом, успут оптужујући канадског премијера да покушава да Канаду претвори у „луку за истовар“ кинеске робе.

Наиме, док је Америка практично блокирала увоз кинеских електричних возила, Канада је пристала да прихвати увоз 49 хиљада електричних аутомобила из те земље са царином од тек 6,1%, након историјске посете Карнија Пекингу 16. јануара.

Наиме, док је Америка практично блокирала увоз кинеских електричних возила, Канада је пристала да прихвати увоз 49 хиљада електричних аутомобила из те земље са царином од тек 6,1%, након историјске посете Карнија Пекингу 16. јануара. И поред помирљивог тона из Отаве, односно изјава да није реч о уговору о слободној трговини са Кином, повишени тонови стигли су и од других америчких званичника, а посебно је оштар био министар финансија Скот Бесент, који је покренуо питање референдума о отцепљењу Алберте од Канаде.

Амерички министар финансија није остао дужан ни Бриселу, тврдећи да је ЕУ, која је пред потписивањем уговора о слободној трговини са Индијом, тим чином иступила против придруживања заједничким царинама на индијски увоз због куповине руске нафте. Бесент је чак наговестио да би царине од 25% за Индију због увоза руске нафте могле бити укинуте, иако су по њему постигле огроман успех, будући да је куповина руске нафте из Индије нагло смањена.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Луис Сантос да Коста са индијским премијером Нарендром Модијем у Њу Делхију, 27. јануара 2026.

Међутим, вероватно је Трамп најзаслужнији за то што су на самиту ЕУ-Индија 27. јануара две стране потписале низ споразума, међу којима је и пакт о слободној трговини. Наиме, две велике економије тиме покушавају да очувају своју стратешку аутономију као „секундарни играчи“, Индија наспрам Кине у индо-пацифичком региону и Европа наспрам Америке.

Истина, краткорочно гледано споразум између ЕУ и Индије ће мало тога променити. Индија је тек девети највећи трговински партнер ЕУ, са учешћем од само 2,4% укупне трговине блока (док је чак 17,3% са Америком и 14,6% са Кином). Ипак, на дуги рок и Брисел и Делхи, после споразума о слободној трговини са земљама Јужне Америке, односно Британијом, иду у правцу економске диверзификације.

Трамп јесте ретерирао, али с обзиром на динамику његовог ангажовања око Гренланда, реално је да би се могао вратити истој теми. Ваља се подсетити да је он још у свом инаугурационом говору, не помињући Гренланд експлицитно, најавио и територијално проширење САД-а.

Деескалација или одложена криза

Ипак, председник САД-а последњих дана није слао само шокатне поруке. Европска јавност је, на пример, одахнула након његовог говора на Светском економском форуму у Давосу, где је искључио могућност заузимања Гренланда војном силом. Истина, заложио се за куповину тог острва (упркос противљењу Данске) и заклео се да ће бити „запамћен“ ако не добије оно што жели. Као........

© НСПМ