Корпорације сматрају да морају бити „у Кини, за свет“. Скоро свака западна фирма активна у глобалној трговини сада се суочава са барем једним (готово) равноправним конкурентом из Кине. Ти кинески ривали имају предност због приступа хипер-конкурентним кинеским добављачима и индустријским кластерима. Набавка најбољих компоненте по најповољнијој цени, просто подразумева коришћење кинеских ланаца снабдевања.

Националистичка реторика је у порасту широм света већ дуги низ година. У Сједињеним Државама је то илустровано изборима Доналда Трампа 2016. и 2024, у Британији Брегзитом, док се у  многим другим земљама повећао електорални значај популистичких, односно националистичких партија.

Кинескиње обучене у традиционалну ношњу пролазе поред продавнице "Најк" у Пекингу, мај 2025.

Феномен пораста национализма није само политичко питање, већ и велики изазов за транснационалне компаније (ТНК), пре свега се манифестујући кроз негативан утицај на поверење инвеститора, промене регулативе за пословање недомицилних фирми, те могућност да глобалне корпорације, преко својих лобистичких структура, искористе национализам као прилику да ставе своје домаће и међународне ривале у неповољан положај.

Чиналко, Хуавеј, Фолксваген, Интел

Све су бројније анализе утицаја националистичких сентимената на одлуке компанија по питању уласка на глобално тржиште и последичне експанзије нових технологија (што се често може бити перципирано као опасност за националне интересе). У студији из 2025, којом су обухваћене компаније из 27 држава, показало се да ТНК различито реагују на националистичке ставове у својој матичној земљи у односу на национализам у државама у којима послују.

Гуглов штанд на "Big Data Expo" у Кини 2019.

Најтежи случај је када је национализам јак и у матичној земљи компаније, као и у држави у којој жели да обавља своје операције. У тим околностима отежано је успешно увођење нове технологије, тако и због отежаног прихватања у локалној заједници, као и потенцијалног разилажења са приоритетима прокламованих од стране домаће администрације.

Током последње две деценије било је много примера компанија које су због националистичког расположења – било код куће или у иностранству, отежано пословале. Истина, нису изостале ни позитивне приче о успеху упркос тешким околностима у том погледу.

Политички односи Кине са другим државама су најинтересантнији. Алуминијумска компанија Чиналко, на пример, није успела да купи аустралијски Рио Тинто 2008. због забринутости Камбере због утицаја Пекинга на то државно предузеће.

Кинески Хуавеј се такође суочио са потешкоћама у својим напорима да прошири 5Г технологију, делимично због националистичких осећања у САД и Аустралији због наводних претњи по........

© НСПМ