Суочен са чињеницом да је највећи број јавних полемика рат сујета, данима се суздржавам да се први пут осврнем на нечији ауторски текст објављен у цењеном Данасу. Ево закаснеле реакције, јер ипак нисам истрајао да прећутим нетачности, прецизније – неистине, изнете у тексту „Студентски покрет учи на грешкама Отпора: Ново писмо једног професора студентима“ за сада анонимног аутора, објављеном још 14. децембра, а потписаном са „универзитетски професор и стручњак за транзициону правду (име и презиме познато редакцији)“.

Не осврћем се на полемику анонимног аутора са Басаром, о којој не знам ништа, јер за разлику од Данаса Курир не читам.

Не осврћем се ни на професорову фантазмагоричну идеју расписивања грађанских избора коју у виду савета упућује активистичком делу студената. На тај предлог могу да одговоре њихови идеолизи и организатори. То би било баш интересантно: анонимни одговарају анонимном.

Нећу детаљније да се позабавим, са било ког аспекта, бесмисленом тврдњом да тзв. студентска листа за победу треба да на  наредним изборима добије преко три милиона гласова, јер у Србији право гласа има, како каже, преко шест милиона – а уистину преко 6,5 милиона, при томе заборављајући да у Србији живи само око пет милиона грађана и да никада није на изборе узашло више од четири милиона и сто хиљада грађана ( 2008.)

Моју реакцију на само један у низу његових саветодавних текстова упућених неким студентима,  испровоцио је онај део који са ма каквим, паметним или глупим саветима, нема никакве везе.

Дакле, „стручњак за транзициону правду“  оцењује да је Зоран Ђинђић „громада српске политике“, у чему је сагласан са Александром Вучићем, који је обећао да ће му његова влада подићи споменик. При томе стручњак тврди да се залаже његово „ реално сагледавање“, а сврставајући се јасно на једну од страна у и данас живој расправи о овом вишестрано........

© НСПМ