We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Zabrana iseljavanja Srba sa Kosova 1949 – na tragu jednog dokumenta

3 4 57
14.06.2018

Foto: Đorđe Karan

U popularnoj svesti postoji široko rasprostranjeno uverenje da su „komunisti posle Drugog svetskog rata Srbima zabranili povratak na Kosovo“. Ovako izraženo, to uverenje je najjednostavnije govoreći – netačno. Ali, nekakve osnove za ovu tvrdnju ima, kao što je slučaj sa mnogim mitovima. O čemu se zapravo radi?

Jugoslovenska vlast je u periodu 1918-1941, rukovođena u ne maloj meri šovenskim motivima, želela da izvrši veliku kolonizaciju „našeg elementa“ na prostor Kosova i Makedonije, ne bi li nekako obezbedila njegovo značajnije prisustvo na tom prostoru. Pod „našim elementom“ podrazumevali su se Srbi, Hrvati i Slovenci, a u obzir su dolazili, makar i neoficijelno, i drugi slovenski narodi, na primer Slovaci ili Česi… Bilo je (doduše ne u redovima vlasti, već na strani samozvanih nacionalnih dušebrižnika) čak i takvih ideja da se na Kosovo naseljavaju, pored „našeg elementa“, i Nemci iz Vojvodine.

Grandiozni planovi vlade u ovoj stvari bili su do 1941. ovenčani skromnim rezultatima, osim što je dodatno proširen jaz između srpskog i albanskog naroda. Naime, „naš element“ je podrazumevao pre svega Srbe, koji su naseljavani u razne delove Kosova; u manjim grupama naseljavani su Hrvati i na kraju, u najmanjem broju – Slovenci „i drugi“. Ali kolonizacija je okončana srazmerno malim brojem naseljenika (do 12.000 porodica). Većina je naseljena na divlje utrine koje je tek trebalo kultivisati. Međutim, jedan broj naseljenika, iz redova privilegovanih ljubimaca vlasti i pouzdanih režimlija, koji su i sami na Kosovu postajali deo strukture lokalne vlast, naseljavani su na imanja koja su oduzimana od lokalnih Albanaca. Ta manjina privilegovanih bila je istovremeno osnova šovenskog režima, razobručena udarna pesnica vlasti, koja nije skrivala želju ne samo da se broj Srba na Kosovu poveća, već i da broj Albanaca bude smanjen. To dakako nije bio neki sistem masovnih likvidacija, genocida ili nešto nalik na to, ali je nedvosmisleno predstavljao oblik vrlo jasne i ciljane nacionalne diskriminacije. Zato se jedan broj Albanaca u periodu 1918-1941. neorganizovano iselio sa Kosova, dok je deo muslimanskog i albanskog stanovništva organizovano odlazio u Tursku. Zbog veoma teških životnih prilika sa Kosova su se samoinicijativno iselili i mnogi srpski kolonisti, koji tek što su dobili zemlju, ali o tome nema ni približno preciznih podataka.

Tokom Drugog svetskog rata albanski........

© Peščanik