We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Srebrenica pred pravosuđem Srbije

1 20 45
11.07.2018

Stajanje Žena u crnom 10. jula 2018. u Beogradu, foto: Peščanik

Kada su počev od 11. jula 1995. godine, bežeći od masovnih streljanja koje im je vojska Ratka Mladića namenila nakon pada srebreničke enklave, desetine bošnjačkih muškaraca prebegle u Srbiju, policija sa ove strane Drine ih je hapsila, pretresala, zatvarala, ispitivala i za dan ili dva deportovala takoreći pravo u masovne grobnice. MUP Srbije je, naime, te ljude predao policiji Republike Srpske, a ova odmah Vojsci Republike Srpske (VRS) koja ih je, uz izuzetak šestočlane grupe sprovedene u logor Batković, ubila i pokopala u grobnice, zajedno sa drugim sebreničkim žrtvama. U isto vreme, Srbija je posle rata oberučke prihvatila organizatore i počinioce srebreničkog genocida i pružila im utočište, godinama odbijajući da ih „deportuje“ u Hag.

Nakon pada vlasti Slobodana Miloševića traženi optuženici vremenom su izručeni Hagu ili su namoljeni da se uz solidne beneficije dobrovoljno predaju. Moralo se. Što se „netraženih“ tiče, oni su ostali da mirno žive u Srbiji i optuženi su u retkim slučajevima, ponovo tek kada se moralo. Do danas, za ratne zločine nad srebreničkim dečacima i muškarcima – dakle za zločine, ne za genocid jer je to i u našem pravosuđu zabranjena reč – osuđena su petorica u dva predmeta, a osmorici se još sudi.

Nakon objavljivanja snimka streljanja šestorice srebreničkih dečaka u Trnovu kod Sarajeva, domaće Tužilaštvo za ratne zločine nije moglo da izbegne podizanje optužnice, ali se onda tokom suđenja izbeglo sve što se........

© Peščanik