We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Suze predatorskog kapitala

2 7 104
13.06.2018

Foto: Đorđe Karan

Reakcija na tekst Miše Brkića „Suze Salaha i Karvahala“

Čak i u ova smutna vremena, gde svako može da napiše šta želi bez većih posledica, retko se u medijima (koji još uvek zaslužuju to ime) mogu naći tekstovi poput onog objavljenog 31. maja 2018. na portalu Danasa. U relativno kratkom tekstu pod nazivom „Suze Salaha i Karvahala“ Brkić neubedljivo i ostrašćeno izlaže poznate teze divljačkog neoliberalizma, kome smo svedoci poslednjih godina u Srbiji. Gotovo da se oseća mržnja koja izvire iz njegovog toka misli, usmerena na radnike Srbije.

Osnovna teza Brkićevog teksta je da radnici zloupotrebljavaju pravo na plaćeno odsustvo sa rada za vreme privremene sprečenosti za rad. Ili kolokvijalno – zloupotrebljavaju bolovanje. Ovi zli ljudi naime odlaze na simulirana bolovanja baš u vreme sezonskih radova i na taj način jadne poslodavce stavljaju pred svršen čin i velike muke. Strašno. I naravno, neistinito.

Naročito je zanimljiva zamena teza sadržana u samom naslovu ovog „ličnog stava“, u kojem Brkić radnike poredi sa dva igrača koji su zbog povreda u suzama napustili teren stadiona u Kijevu u finalu Lige šampiona. Banalnost njegovog poređenja je očigledna – ne samo zato što poredi neuporedivo, već zato što se radi o sportskoj manifestaciji gde je želja za pobedom daleko iznad radne obaveze, iako Brkić suze fudbalera stavlja u kontekst izneverenih poslodavaca. Niti su ti fudbaleri u klasičnom obliku radnog odnosa, niti doživljavaju sport i takmičenje kao radnu obavezu. O uslovima rada ne vredi ni raspravljati. Jer suze velikih sportista Salaha i Karvahala posledica su njihovog sportskog duha i prilike da učestvuju u pisanju sportske istorije, koja im je delimično oduzeta zbog nesrećnih okolnosti. Oni plaču jer se neće ostvariti kao heroji jedne od najvažnijih utakmica svog života, zbog toga........

© Peščanik