We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Nataša Kandić – intervju

2 0 2
13.06.2018

Foto: Predrag Trokicić

Razgovor vodila Jelena Diković

„Osećam se manje izgubljenom kada čujem oštre reakcije istoričara Hrvoja Klasića na zvanične pokušaje nametanja nove istine o Jasenovcu, kada ponovo pročitam snažnu analizu mitologizacije Domovinskog rata u knjigama Dejana Jovića, ili zbog vraćanja nagrade Hrvatskog novinarskog društva nakon što je nagradu dobila novinarka koja je, po sudu ranijih dobitnika nagrada i dela javnosti, neprofesionalno izveštavala o suđenju Slobodanu Praljku i ostalima iz grupe „Šestorka BiH Hrvata“. U Srbiji nema reakcija, analiza, naučnih stavova i mišljenja koji ohrabruju. Intelektualci ćute. Niko se nije usudio da otvori pitanje zašto nas je NATO bombardovao i ko je odgovoran za što je Srbija bombardovana? Svakog 24. marta slušamo Milovana Drecuna i vojskovođe, generale, kako slave mladiće koji su poginuli na Košarama, a niko da se usudi da pita ko je slao u nepovrat dečake od 18 i 19 godina.

Javno prisustvo ekstremističkih grupa, posebno treniranih da spreče svaki kulturni ili komemorativni događaj u vezi sa drugim žrtvama, postala je naša svakodnevica. Šešelj je i politička i medijska ličnost. Nadala sam se da će ta mala demokratska opozicija napustiti parlament ako Šešelj ostane poslanik posle izrečene pravosnažne presude. Ništa od toga“, ističe u razgovoru za Danas Nataša Kandić, osnivačica i nekadašnja izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) i koordinatorka Inicijative za REKOM (Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001).

„S druge strane“, dodaje Kandić, „lideri Srbije se nadmeću u civilizacijski nedopustivim delima – zabranjuju kosovskim sportistima da učestvuju na evropskom takmičenju u Srbiji; diplomatija se svodi na ubeđivanje malih zemalja da povuku priznanje kosovske nezavisnosti; svakog 24. marta političari huškaju javnost protiv NATO-a utrostručavanjem stvarnog broja žrtava (756 Srba, Crnogoraca, Albanaca i Roma)“.

Šta REKOM može da učini što ne mogu razne državne/vladine komisije i nevladine organizacije?

Snaga REKOM-a je u regionalnom karakteru i u potencijalu da jedinstvenom metodologijom poveže činjenice koje je utvrdio Haški tribunal i domaći sudovi; on može da izvrši proveru podataka o identitetu i okolnostima smrti koje su prikupile nevladine organizacije u okviru Koalicije za REKOM, MKCK, ICMP, nacionalne komisije i druga vladina tela, kao i nacionalna udruženja porodica žrtava. Vreme je pokazalo da nacionalne istine o žrtvama i ratnim zločinima pojačavaju laži i manipulacije, i da nacionalni pristup odmaže i ne komunicira sa potrebom........

© Peščanik