We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Schumpeterovi imperijalizmi

2 5 8
13.01.2018

Foto: Predrag Trokicić

Nedavno smo Thomas Hauner, Suresh Naidu i ja objavili prvu verziju zajedničkog rada (ovde i ovde) u kome empirijski ispitujemo teoriju imperijalizma kod Hobsona, Lenjina i Rose Luxembourg. Ali ovde se neću baviti našim radom (zainteresovani čitaoci mogu pogledati prvo poglavlje), već ću se osvrnuti na jednu drugu teoriju imperijalizma iz istog perioda koju je razvio Schumpeter.

Schumpeterova teorija je zanimljiva iz više razloga. Formulisana je u isto vreme kada su o imperijalizmu pisali Lenjin i Rosa Luxembourg i njihov rad mu je nesumnjivo bio poznat. Njegova teorija je odgovor na događaje na koje su i oni reagovali. Ali njegovi stavovi su drugačiji i on od svoje teorije nikada nije odstupio. Ključni tekst za njegovu teoriju je „Sociologija imperijalizama“ (obratite pažnju na množinu) objavljena 1918-19. To je veoma dugačak esej od 80 gusto štampanih strana u engleskom prevodu. Schumpeter u svojoj teoriji nije menjao gotovo ništa (od značaja), što potvrđuje njeno skraćeno ponavljanje u „Kapitalizmu, socijalizmu i demokratiji“ (KSD), knjizi objavljenoj 1942. godine (i doštampavanoj još mnogo puta).

Evo šta Schumpeter kaže. U najčistije definisanom obliku imperijalizam je „bespredmetan“, to jest nije usmeren protiv nekoga ili nečega za šta bi se moglo pokazati da ugrožava naše interese. U tom smislu on nije racionalan: imperijalizam pokreće samo volja za moć. Kanonski primeri koje navodi Schumpeter su Asirci, Persijanci, Arapi i Franci (svaki od tih primera on opširno razmatra). Kada pređe na istoriju Rima, gde je imperijalizam reflektovao klasne interese........

© Peščanik