We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Bili jednom Goethe, Walter i Mujo

9 7 226
23.10.2017

Zvao me jedne prilike u dva iza ponoći Kožo da ispriča vic. Ima on taj običaj, zovne u gluho doba noći iz kafane da ispriča vic.

Elem, došla Federalna televizija kod Muje da za Obrazovni program snimi prilog o svakodnevnom životu na selu, a ovaj natočio sebi fić maksuzije pa će ovako: “Ja prvo kad ustanem popijem rakiju, pa onda kafu, pa još dvije rakije. Onda pustim ovce, pa popijem rakiju…”. “Čekajte, Mujo”, presjekao ga tada reporter, “ovo je ipak za obrazovni program, malo je to sad nezgodno, pa bil vi”, kaže, “umjesto rakije mogli reći da, recimo, čitate knjige?”. “Može, kako ne bi moglo”, odgovorio Mujo, pa će ispočetka.

“Ja”, veli, “prvo kad ustanem pročitam knjigu, pa onda popijem kafu, pa još dvije knjige. Onda pustim ovce, pa opet knjigu u ruke, dok ne dođe Suljo s enciklopedijom. Dok završimo šesti tom, u to će ručak, uz ručak pročitam pet-šest knjiga, pa legnem da se odmorim. Predvečer se vrati Suljo s jaranima, pa malo mezetimo, malo čitamo knjige. Kad se smrači odemo u seosku biblioteku i tamo čitamo sve dok nas Arzija Bibliotekarka ne izbaci”.

“A onda?”, ljubopitljivo će reporter.

“Onda idemo kod našeg druga Hase”, odgovorio Mujo. “Haso ima štampariju.”

Prvi put ta stvar s položajem knjige i čitalačkom kulturom u BiH fascinirala me prije par godina, kad smo bili u Šahinovoj štampariji na Boračkom jezeru, i kad sam u kulturnom prilogu nekih bosanskohercegovačkih novina vidio tjednu top-listu najčitanijih knjiga, najposuđivanijih ili........

© Oslobođenje