We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Neuračunljivi

2 0 11
13.01.2018

"U trenutku izvršenja dela, bio je smanjene uračunljivosti ali ne i bitno".

Tužilac je pročitao gore navedenu rečenicu iz zaključka veštaka, a prema tome je sudija mogao, a i morao da izrekne predviđenu kaznu. A tada se za reč javio optuženi i reče:

Koliko god sam do sada mislio da sam ja najpametniji, jedinstven i neponovljiv, uviđam da je moja životna priča gotovo stereotipna i slična mnogima koje ja poznajem.

Moj otac je uvek bio ambiciozan, ali nespreman da toleriše nepravadu svojih nadređenih i stalno je upadao u konflikte na poslu, stalno je hteo da isteruje pravdu, i nezadovoljan i besan dolazi sa posla. Rakija-dve koju popije kao da bi ga smirile, ali posle toga nije video nikoga u kući. Majka je pokušava da smiri oca, ali bi je on onako ćutljiv besno i ohol gurao od sebe, pa se vrlo brzo i ona ućutala i sklanjala od njega.

Oca sam ka dete mnogo voleo. Radovao sam se zajedničkim šetnjama gradom. Voleo sam tada da se igram sa konobarima. Puštali su me i u kafansku kuhinju da uđem. Mislio sam da tako i trebaju da izgledaju šetnje oca i sina i da je prirodno da se svrati do kafane gde su ćaletovi drugari, jer on mora da se vidi sa njima i popiju koju. U prvo vreme sam voleo da ostane što duže u kafani, iako mi je bilo pomalo dosadno, jer sam znao da kada odemo kući kreće vika roditelja, svađa, a onda ćale udari kevu.. Tada bih ja bio ljut na njega, bio sam ljut i na kevu što viče i psuje ćaleta, bio sam ljut na ćaleta jer mama plače... ma bio sam ljut na sve.

Kako sam odrastao, sve manje mi se sedelo u toj kući. Sa petnaest godina sam već imao svoje društvo. To mi je pomagalo da stalno zujim negde. Ni njih roditelji nisu "napinjali" da idu u školu, ni njima se nije "išlo kući". Keva jednog od njih je baš "bila ortak", uvek je svom jedincu davala hiljadu-dve "za bioskop, za sladoled". U prvo vreme smo stvarno išli u bioskop, na bazen, ali nismo kupovali sladoled. Jedna dvolitrašica piva "bolje bi legla". Posle smo batalili i bioskop i bazen i kupovali samo pivo. Brzo smo shvatili da, "dok oni štreberi drndaju školu", može da se uživa u kafiću, "bleji po gradu". Uostalom, sada možeš da imaš 30 neopravdanih i ne mogu da te izbace iz škole. A i kada je frka, uvek se nađe ćale lekar nekog od ortaka da napiše opravdanje.

A i kad odeš u školu vidiš one "tupsone" kako na vezu dobijaju petice, kako se njihovi roditelji šlihtaju razrednoj, presreću nastavnike po hodnicima. Bila mi je muka i od nastavnika i tih štrebera i od njihovih roditelja i od svih. U stvari, bilo mi je krivo što i moji matori ne "potrče malo za mene". I tada je krenula ta muka... nije to muka kao ono kada te boli stomak TO JE KAO DA IMAŠ OGROMNU........

© Južne vesti