Sindikat zaposlenih policije uputio je na imejl adrese velikog broja gimnazija u Srbiji zahtev za pristup informaciji od javnog značaja, tražeći izjašnjenje o obradi romana „Dorotej“ Dobrila Nenadića, koji je u programu srpskog jezika i književnosti za prvi razred.
U zahtevu koji je objavljen na Fejsbuk stranici tog sindikata, od gimnazija se traži informacija da li je „Dorotej“ obavezna knjiga, da li su stručna lica zadužena za obrazovni sadržaj dece pročitala ovaj roman i ko je i kada naložio obrazovnim ustanovama uvođenje „Doroteja“ u nastavu.
Uz konstataciju da je sadržaj u ovoj knjizi neprikadan za školski uzrast, sindikat traži od gimnazija i odgovore da li su roditelji obavešteni „u vezi navedene knjige“, da li su gimnazije dobile saglasnost roditelja da njihova deca uče ovakve sadržaje i da li se zaposleni u gimnazijama slažu da deca uče ovakve sadržaje.
Sindikat je uz zahtev dostavio i delove sadržaja romana, koje je takođe objavio na Fejsbuk stranici.
Desanka Maksimović nije proterana iz škola
Iz kog razloga su tražili izjašnjenje škola, kada se za zvanično odobrene nastavne sadržaje ne traži saglasnost roditelja da njihova deca o tome uče i da li se zahtevom zloupotrebljava Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pitanja su na koja do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili iz Sindikata zaposlenih policije, već su samo poručili da će nam odgovore poslati narednih dana na imejl.
Odmah po saznanju da su gimnazije dobile zahtev da se izjasne, reagovalo je Društvo za srpski jezik i književnost, koje je kolegama u školama poručilo da ne odgovaraju.
„Ako ostavimo po strani upitnu pismenost ovog zahteva i potpuni besmisao pitanja koja se u njemu postavljaju, kao strukovno udruženje profesora srpskog jezika i književnosti moramo da reagujemo, jer su nam se javile kolege, predsednici stručnih veća, od kojih direktori traže da odgovore na ovaj zahtev. Direktori škola koji očekuju od naših kolega da odgovaraju na ovakve zahteve dodatno ponižavaju prosvetne radnike i sami rade na daljem urušavanju prosvetnog sistema. Drage naše kolege, molimo vas da ne odgovarate na ovaj i slične zahteve bilo koje sindikalne organizacije, jer to niste dužni“, navodi se u obraćanju Društva stručnim većima srpskog jezika i književnosti.
Naplatili oko 28 miliona dinara iz budžeta: Kako je grupa građana pronašla rupu u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
Dodaju i da će „ako Sindikat zaposlenih u policiji bude saznao koja je to institucija Republike Srbije nadležna da donese odluku da roman Dorotej uđe u školski program, onda možda i dobiti odgovor na neka od svojih pitanja“.
– Pitam se šta je sledeće? Udruženje koje zahteva da škole imaju saglasnost roditelja da deca smeju da uče da je Zemlja okrugla, a ne ravna ploča, ili neki sindikat koji traži saglasnost roditelja da decu smemo da učimo ljudskim pravima – komentariše Dušan Blagojević, nastavnik srpskog jezika i književnosti.
Prema njegovom mišljenju, ova apsurdna situacija u kojoj su se našli nastavnici posledica je sveopšteg posrnuća i nepoštovanja institucije, pre svega institucije nastavnika, a onda i ostalih institucija i kompetentnosti stručnjaka.
– Međutim, sam vrh države je u tome učestvovao, i ovo je samo posledica takvog jednog bahatog i neprimerenog odnosa države prema nečijim kompetencijama. Sećate se premijerkinog tvita kada je obesmislivši rad komisije i kolega obećala ,,svetini“ da će vratiti Desanku Maksimović, a onda i ministra Ružića koji je formirao „ad hok“ komisiju i poništio rad čitavog tima stručnjaka naloživši izmenu udžbenika. Dakle, takvi postupci su urušili institucije, i onda je sada sve moguće – smatra Dušan Blagojević.
Dodaje da sve ovo u mnogome podseća na Andrićevog valiju koji hapsi Ćamila, jer je sumnjiv zbog knjiga.
– Da ne bude da je sve tako mračno, današnje valije, za razliku od Andrićevog, bacile su pogled, pa i pročitale koji odlomak iz „Doroteja“, i razumele u skladu sa svojim estetskim i intelektualnim kapacitetima. Da je živ Nušić, pošto je za ovu „situaciju“ najpozvaniji, verovatno bi zaključio: valije se menjaju, ali prokleta avlija ostaje – kaže Blagojević.
Zanimljivo je da je pre mesec dana Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ustanovi koja je nadležna za školske programe i udžbenike, stigao dopis majke učenika prvog razreda jedne gimnazije, koja je pitala po kojim je kriterijumima „Dorotej“ uvršten u lektiru.
Ona je reagovala u ime grupe roditelja koji smatraju da knjiga nije prikladna za uzrast učenika prvog razreda.
Kaže i da su roditelji, prelistavajući knjigu, našli mnoštvo vulgarnog sadržaja na nivou „hardcore“ pornografskih romana sa trafike, i da su bili zgroženi i zatečeni kakvo štivo je podmetnuto našoj 15-godišnjoj deci.
Zavod u odgovoru napominje da je „Dorotej“ jedan je od najčitanijih romana u savremenoj srpskoj književnosti i višestruko nagrađivan.
„Reč je o romanu koji je ispripovedan tehnikom različitih uglova posmatranja u kojem 13 likova pripoveda priču o Doroteju (prevod njegovog imena znači „božiji dar“), čoveku-vidaru koji diše s prirodom, živi za ljubav i pomaže nesrećnicima koji su ranjeni ili bolesni. Dorotej o sebi ne govori, priču o njemu saznajemo od drugih, a njihova „svedočenja“ su često lična, zlonamerna, ispunjena ličnom zlobom. Ovo jeste delo koje treba da bude izvor razmišljanja o mogućim posledicama koje „tuđa“ viđenja mogu da imaju na život pojedinca, ma kako čisto njegovo srce bilo“, navodi se u odgovoru.
Dodaje se da jedino što može biti sporno je zabranjena ljubav, ali da će se ovaj motiv pojavljivati i u mnogim drugim književnim delima koja će učenici čitati.
“’Lascivni delovi“ su, zapravo, odraz ljubomorne i zamračene svesti „pripovedača“ koji govore o sebi, a ne o glavnom junaku. Takođe želimo da Vas obavestimo da je namera (i jedan od propisanih ishoda) da se kod učenika razvije kritičko mišljenje, rasuđivanje, zaključivanje. Kako je jedan od glavnih pristupa poređenje različitih književnih epoha, roman „Dorotej“ izabran je stoga što je, iako mešanog žanra, označen i kao istorijski roman smešten u vreme vladavine kralja Milutina (inače, kralja koji se više puta ženio, a koji je kanonizovan ubrzo posle smrti). Sličan postupak učenici će imati prilike da primene i u „ukrštanju“ delova iz Novog Zaveta i Pekićevog „Vremena čuda“, piše u odgovoru Zavoda.
Da li su škole obavezne da postupe po zahtevu Sindikata zaposlenih policije, mogu li u suprotnom biti kažnjene i da li je ovde reč o zloupotrebi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pitali smo Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Iz te službe za Danas kažu da aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja pripada svakom pod jednakim uslovima i obaveza svakog organa javne vlasti, uključujući gimnazije i druge ustanove koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja, jeste da postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja koji mu je podnet.
„Ova obaveza utvrđena je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a propuštanje organa da po zahtevu postupi na propisani način i u propisanom roku može dovesti do izricanja sankcija predviđenih istim zakonom“, piše u odgovoru iz službe Poverenika.
Polni i rodni identitet: Šta je sporno u programu i udžbenicima biologije za osmi razred?
Napominju da odgovor daju načelno, bez upuštanja u slučaj na koji ukazujemo, s obzirom na to da bi Poverenik, u skladu sa delokrugom svog rada koji je utvrđen zakonom, mogao da zauzme stav o postupanju organa po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja samo u postupku po žalbi tražioca informacije, nakon što u tom postupku utvrdi sve relevantne činjenice i okolnosti konkretnog slučaja.
Iz Ministarstva prosvete do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili Danasu da li će nešto preduzeti povodom zahteva koji je upućen gimnazijama.
U međuvremenu, Sindikat zaposlenih policije sa svog Fb profila poručuje:
„Roditelji vi ste sad na potezu, da li ćete zaštititi svoju decu ili ćete biti po strani, na vama je kao i mnoge druge stvari, kao što mnogi ćute oko vakcinacije i svoju decu sami vode da iste primaju. Mi smo tu da pomognemo, ali problem ne možemo rešiti ako neko ne želi da preuzme određene korake.“
Podsetimo da je predsednik ovog policijskog sindikata Dejan Đukić svojevremeno podneo krivične prijave protiv direktora škola jer su tražili da učenici nose maske u školama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Rami G Khouri
Mort Laitner
Rachel Marsden
Donald Low
Bradley Blankenship
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
Abbas Juma
Michael Kwet
visit website
