Aktuelna vlast se i povodom predstojećih beogradskih i lokalnih izbora odnosi prema opoziciji, ali i prema značajnom broju građana i građanki Srbije, kao da su u odnosu na njihove simpatizere drugorazredni i nedostojni. Brojni su slučajevi privatizovanog, stranačko-političkog korišćenja državnih resursa.
Privilegije imaju građani sa članskom kartom SNS i sa liste njihovih sigurnih glasova. Granica između države i partije na vlasti je praktično izgubljena (ODIHR).
Nažalost, taj neravnopravni odnos prema građanima koji su prema Ustavu nosioci suverenosti i jednaki u svojim pravima i slobodama, uključujući i izborno pravo, postojeća vlast ne želi da razreši, ali ga i ne razume.
Samim tim ne može mirno da prihvati bilo kakve demokratske promene, ukoliko ne doživi poraz na izborima.
Taj imperativ političkog monopola i nesmenjivosti vlasti već je doveo do političke i ustavne krize, a vodi i novim podelama i sukobima.
Posebno pitanje je ima li predsednik Republike pravo na stranačko-politički angažman, a posebno prema lokalu za koji nije nadležan?
Sme li bez posledica da politički diskriminiše pojedince i opoziciju za koju je čak i na kompromitovanim izborima glasalo preko milion ljudi i polovina glasača u Beogradu?
Da li je u redu da neko ko se zakleo na Ustav i predstavlja državno jedinstvo građana Srbije, umesto da insistira da državni organi procesuiraju učinioce izbornih zloupotreba, on te učinioce u svojim brojnim javnim nastupima – štiti?
Šokirani tim i mnogim drugim činjenicama iz naše izborne stvarnosti, predstavnici OEBS/ODIHR-a, kao i drugi posmatrači izbora 17. decembra 2023, konstatovali su da je „dominiralo preovlađujuće prisustvo predsednika Republike, čime su se uz sistemske prednosti vladajuće stranke stvarali nejednaki uslovi“.
U konačnom izveštaju preporučuju da se izmene zakonodavstva iniciraju kroz „inkluzivni izborni proces“ i da se pre izbora razmotre sve preporuke, uključujući i one nakon izbora 2017, 2020. i 2022. godine, a koje nisu ispunjene.
Upravo je Aleksandar Vučić na inicijalni zahtev opozicije doneo odluku da se vanredni beogradski i republički izbori održe 17. decembra.
Svojevoljno im je dodao pokrajinske i deo lokalnih izbora.
Na njegov mig je 65 predsednika opština istovremeno podnelo ostavke bez ikakvog obrazloženja.
Menjani su po hitnom i objedinjenom postupku i mnogi drugi zakoni i pokrajinska odluka o izborima – iako ni tu nije bilo dijaloga sa opozicijom o izbornim uslovima.
Kada nije prošla ideja vlasti da se ponovljeni beogradski izbori kao blickrig održe 28. aprila, za što su već novi glasači iz Male Krsne i drugih mesta gde su održani prevremeni lokalni izbori snimljeni da organizovano prijavljuju prebivališta u Beogradu.
Posle protivljenja ProGlasa i opozicije, vlast je preko noći izmenila taj datum.
Nakon započetog dijaloga 1. aprila, predsednica Skupštine je izjavila da je vlast „načelno“ prihvatila prva dva minimalna uslova opozicije (revizija biračkog spiska i ravnopravnost na javnim servisima), a uslov da se beogradski i preostali lokalni izbori održe zajedno odbacila je kao neustavan. Beogradske izbore je zakazala za 2. jun.
Kada je opozicija, uz ostalo, dostavila i predlog Zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona o sprovođenju Ustava kako bi se svi lokalni izbori održali u istom danu do kraja 2024, vlast je ponovo iznela stav da to nije moguće i dozvoljeno, iako su mnogi ugledni profesori ustavnog prava i ceo pravni tim Koalicije bili suprotnog mišljenja.
Izgleda da je pod pritiscima javnosti, evropskih/američkih političkih faktora i opozicije, ovaj potpuni ćorsokak, u zadnji čas, pokušao da ublaži i delimično izbegne njen decenijski kreator – predsednik Republike Aleksandar Vučić.
Vučić učešćem u kampanji krši bar osam članova Ustava i zakona: Lični stav Sava Đurđića
To on čini da ne bi bio potpuno razotkriven u svojoj tvrdnji da su decembarski izbori bili „fer i pošteni“, što je suprotno brojnim dokazima o nepravilnostima i zloupotrebama u izveštajima domaćih i stranih posmatrača i u Rezoluciji Evropskog parlamenta, i pokuša legitimisati rezultate prethodnih izbora.
U suprotnom Srbija bi mogla izgubiti finansijsku i drugu podršku EU, a ne uklapa se ni u njihovu politiku bezbednosti.
Najnovija vest da je vlast naprasno odlučila, uz savet predsednika Republike, da za 2. jun raspiše i sve preostale lokalne izbore uz hitno donošenje izmena Zakona o lokalnoj samoupravi, ukazuju na to da žele da sa proširenom koalicijom, po starim pravilima i na brzinu, postignu veći uspeh nego na prethodnim beogradskim izborima uz fingiranje primene preporuka ODIHR-a.
Taj predlog je u koaliciji „Srbija protiv nasilja“ izazvao lavinu podela po pitanju – treba li izaći na takve izbore ili ne, jer je i koalicija Nada protiv ovakvih izbora.
Razlozi su brojni: nisu primenjene preporuke ODIHR-a, spajanjem izbora migracija birača se samo delimično amortizuje, zakon se menja mesec i po dana pre izbora, rokovi za kampanju opozicije su skraćeni.
Građani nemaju poverenja u birački spisak i država ih svojim nečinjenjem odbacuje od izbora.
Pomislili smo da će odluka opozicije biti jedinstvena i interaktivna – da se inicijalno prihvati ideja vlasti, ali ista realizuje kroz delimično izmenjeni predlog opozicije i civilnog društva.
Kako?
Na primer, pošto se vlastima žuri, da pristanu da se ne održe svi lokalni izbori, da se skrati jesenji rok za održavanje izbora i požuri sa donošenjem izmena zakona.
Izborna prevara kao krah jedne politike: Autorski tekst Sava Đurđića
Možda se baš zbog toga vlast neočekivano vratila na raniji predlog opozicije da se svi preostali izbori održe istog dana.
Opozicija je zaboravila da pre eventualnog razbijanja koalicije obavi temeljne razgovore međusobno i sa partnerima i da iznuđeni ustupak vlasti pokuša da ugradi u svoj predlog.
Propustila je da razmotri i varijantu da u situaciji drastičnih izbornih zloupotreba svoje liste može povući i 15 dana pred izbore.
Pa zar, posle svega što smo doživeli 17. decembra, a i ranije, posebno od majskih tragedija i višemesečnih protesta građana protiv nasilja i neodgovorne vlasti, ali i postigli, ne samo kao koalicija, nego i kao građani Srbije i civilno društvo, ne zaslužujemo da se i mi – smrtnici koji nismo članovi stranaka nešto pitamo?
Ovo tim pre ukoliko smo i spolja toliko ugroženi kako tvrdi vlast.
Ipak, lideri opozicije, bez obzira da li su za učešće na junskim izborima ili ne, treba da znaju da poniženi i osiromašeni građani iz svih lokalnih zajednica autokratske Srbije, apsolutno zaslužuju da se za njih i njihova prava neprekidno bori na lokalu na sve dozvoljene načine, jer su, zbog prethodnog bojkota, u mnogim sredinama četiri godine bili prepušteni bahatoj (jedno)stranačkoj vlasti.
Autor je bivši sudija i član pravnog tima koalicije SPN
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Rami G Khouri
Mort Laitner
Donald Low
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
visit website
