We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Zlatno doba Kolumne | Dubravka Stojanović

1 0 0
18.02.2019

Predgovor drugom izdanju autorkine knjige iz 2003: „Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o „zlatnom dobu srpske demokratije““

Žao mi je što objavljujem drugo izdanje knjige Srbija i demokratija. Ogled o „zlatnom dobu srpske demokratije 1903-1914“. Čudno vam je to? Mislite da je to baš dobra vest i za knjigu i za mene? Nije. Nije zbog toga što drugo izdanje ne objavljujem samo zbog toga što je knjiga odavno rasprodata, već pre svega zbog političke situacije u Srbiji. Ponovo živimo u autoritarnom poretku, pa valja ponovo postaviti pitanje zašto se to nama tako često dešava, zašto nikako ne možemo da ostvarimo demokratiju? Jer, režim Aleksandra Vučića nije došao niotkuda, nije to slučajnost, nije to neko iskliznuće iz naših prethodnih iskustava. Naprotiv, koreni su duboki i istorijski. Ako ne krenemo od njih, ako ih ne detektujemo i ne počnemo hitno i dubinski da radimo na lečenju svih oboljenja od kojih pati ovdašnja politička kultura, lutaćemo između anarhije i autokratije, kako je srpsku političku istoriju najtačnije definisala Latinka Perović.

Kako bi se mogla ukratko predstaviti srpska politička istorija? Srbija je bila prva oblast Osmanskog carstva u kojoj je 1804. godine pokrenut proces oslobađanja. Već od prvog Ustava, Sretenjskog iz 1835. godine, postojali su pokušaji da se izgradi sistem institucija koje je trebalo da ograniče moć vladara. Žestoki sukobi političkih grupa i konkurencija između dve narodne dinastije dovodila je, tokom 19. veka, i do krvavih političkih obračuna i prevrata, ali i do usavršavanja zakonodavstva i uvođenja reformskih pravnih akata koji su postepeno krčili put parlamentarizmu i demokratiji. Ustavi iz 1869, 1888. i 1903. godine širili su slobode i prava srpskih građana, evropski demokratski modeli preuzimani su iz najrazvijenijih država. Liberalni zakoni o slobodi udruživanja, slobodi štampe i slobodi govora usvojeni su već 1881. godine. Političke stranke koje su osnovane te godine (Narodna radikalna stranka, Napredna stranka, Liberalna stranka i Socijaldemokratska partija, osnovana 1903. godine) preuzele su imena i programe svojih evropskih uzora. Štampa je bila raznovrsna i, posebno nakon 1903. godine, uglavnom slobodna. Ukratko – bilo je mnogo istorijskih razloga da Srbija postane demokratska i moderna država. To se, međutim, nije dogodilo. Nije se dogodilo jer su, uporedo sa kontinuiranom borbom za slobodu, postojale tendencije koje su dovodile do toga da je politička realnost najčešće bila bliža autoritarnim porecima nego proklamovanim liberalnim i demokratskim načelima.

U čemu su onda problemi s demokratijom u Srbiji? Mislim da se ti problemi mogu najbolje detektovati upravo analizom političkog sistema u Srbiji od 1903. do 1914. godine. Period vladavine kralja Petra Karađorđevića smatra se vremenom najstabilnije demokratije u istoriji ove zemlje, pa je zato najpogodniji za analizu prepreka koje se nalaze na putu demokratizacije. Od tog perioda napravljen je mit o zlatnom dobu, mit koji se i danas podupire novim knjigama, pa i filmovima, televizijskim serijama. Povremeno se, kao objašnjenje, može čuti da je srpskom društvu potreban „pozitivan mit“, da je važno da verujemo u nešto dobro, da vera u to da smo nekada bili demokratsko društvo ima motivišuće........

© BUKA Magazin