We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Zajedničko poreklo Evropljana - Goran Nikolić

2 0 0
12.06.2018

Ključna debata oko prirode evropskog identiteta vodi se oko pitanja da li je on kulturni ili politički, ili i jedan i drugi. Nepotibna činjenica je da je Evropljanima primarni identitet nacionalni i da ih to razlikuje od npr. dve najmogoljudnije zemlje, koje su, iako po mnogim kriterijumima populaciono diferenciranije, uspele da kreiraju primarni nacionalni narativ, daleko jači od većine regionalnih. Npr. u Indiji je stvoren jedinstven kulturni i politički identitet, koji je potpomognut svešću o dugom postajanju države, ali i neformalnim ali veoma snažnim religijskim narativom (Hinduizam). Indijci ne govore istim jezikom, čak je razlika između jezika dravidskog juga zemlje i severa daleko veća nego između npr. engleskog i srpskog. U Kini, državotvorni narod ‘Han' govori deset jezika (koje oni zovu dijalekti), koji su najčešće manje slični nego što su npr. srpski sa ruskim ili engleski sa nemačkim (ali su ipak sličniji nego što je srpski sa francuskim ili švedskim). Npr. Kantonezu je daleko teže da razume nekoga iz Nankinga, nego Srbinu Ukrajinca. Međutim, u stvaranju moderne kineske nacije praktično jedinstvena kultura, dugo državno jedinstvo i priznavanje najbrojnijeg od svih sino-jezika: mandarinskog, kao jedinog zvaničnog, odigrali su ključnu ulogu.
Za Srbe je važno da razumeju da se evropski identitet ne kosi sa našim nacionalnim narativom (i epom, svakako) i da je on praktično naš sekundardni identitet. To građanin ove zemlje najbolje može uvideti ako je van svog kontinenta. Tada će ga, pre svega, percipirati kao Evropljanina i on će se, ako nema sunarodnika, družiti uglavnom sa ljudima koji pripadaju evropskim nacijama.
Naime, kako god mi Srbi sebe posmatrali, da li kulturološki, religijski, rasno ili pak po poreklu (lingvističkom ili genomskom) mi pripadamo istoj grupaciji kao i praktično sve nacije Evrope. Dakle, Evropljani smo, ma koji kriterijum uzeli.
Budući da mnoštvo novih studija nedvosmisleno ukazuje na jedinstveno poreklo (lingvističko i genomsko), odnosno supstrat evropskih naroda, analiziraćemo detaljno tu temu. Mnogi već kritikuju taj pristup nalazeći u njemu previše esencijalističkog i potencirajući potrebu da se fokusiramo na politički i kulturni identitet Evrope.
Istina, sam razvoj EU nalaže potrebu za insistiranjem na, pre svega, političkom identitetu. Međutim, pomenute studije su, pre svega, inspirisane naučnom radoznalošću, pa i stalnom ljudskom potragom za poreklom (npr. dve najvažnije teme kod drevnih ljudi bile su hrana i poreklo; oni koji su kao deca pričali sa svojim dedom na selu teško da su mogli zaobići ‘porodično stablo' i slavne pretke). Na kraju, pitanje: ‘ko smo mi Evropljani' nosi najveći deo odgovora na pitanje: ‘ko smo mi Srbi'.

Politički i kulturni identitet Evropljana

Pre prelaska na genomsko i lingvističko poreklo Evropljana, potrebno je kratko se osvrnuti na politički i kulturni identitet Starog kontinenta. Naime, političke zajednice čije građane ne povezaje osećanje pripadnosti, odnosno identiteta, teško da mogu opstati. Legitititmet i stabilnost jedino se mogu ostvariti ako su građani politički povezani, dakle ako želi da budu članovi jedne političke celine.
Pod kulturnim identitem podrazumevamo vrednosti, predanja, običaje, stavove, simbole, sage, umetničke tvorevine i forme svakodnevnog života, što je presudno za pripadnost društvenom kolektivu i njegov opstanak. Politički identitet, pak, predstavlja svest o pripadnosti jednoj zajednici za koju neizostavno važe obavezujuće norme u svim pitanjima koja su svima zajednička (i to u kombinaciji sa spremnošću da se snose posledice koje iz njih proizlaze).
Čuvena rečenica Masima Azeglia, pionira ujedinjenja: ‘Stvorili smo Italiju, sada moramo stvoriti Italijane' verovatno snagom primera prija evro-optimistima, međutim, napraviti naciju od građana EU sada izgleda nerealno. Nisu mali rizici da insistiranje na kulturnom identitetu EU dovede do prenaglašavanja razlika između Evrope i ostatka sveta, kao i do varljive slike da je sama EU homogena. Teza da je za Evropsku uniji presudan politički identitet (a bez jače fiskalne unije i posledično snažnije solidarnosti to je teško dostižan cilj), a ne kulturni je sve prisutnija, i polazi od stava da treba ostaviti dovoljan prostor za kulturne razlike. Politička zajednica koja bi od svojih građana zahtevala da postanu kulturološki jednaki rizikovala bi ono zahvaljujući čemu opstaje, a to je politički legitimitet demokratske pravne države. Habermas navodi brojne karakteristike evropske kulture i njene istorije: hrišćanstvo i kapitalizam; (od drevnih Grka potekle) prirodne nauke i tehniku; rimsko pravo i Napolenov pravni kod; urbani oblik građanskog života i sekularizaciju; demokratiju i ljudska prava. Međutim, tvrdi Habermas, ništa od navedenog ne može se više posmatrati kao osobenost evropskog kontinenta, sve ovo susrećemo i u drugim kulturama i tradicijama, naravno ne u istim proporcijama (dok u slučaju Anglo-Amerike ili Australije ne postoje skoro nikakve razlike).

Zajedničko poreklo Evropljana

Praktično celokupan genetski materijal današnjih Evropljana vodi poreklo od tri velike populacione grupacije, koje su u neverovatnoj meri izmešane tako da praktično sve nacije na kontinentu imaju uglavnom dosta slične genomske ‘strukture'. Velikoj grupi drevnih ljudi, koja je pre oko šest hiljada godina živela u stepama današnje južne Rusije, dugujemo i faktičke sve današnje evropske jezike, naravno tu je i srpski. Ova spoznaja do te mere pomera naše razumevanje Starog kontinenta pre nastanka prvih pisama, da se slobodno može govoriti o revolucionarnom otkriću koje odbacuje ili potvrđuje ranije teorije lingvista, arheologa i istoričara.
To da su današnji evropski narodi najsrodniji među sobom u odnosu na sve druge kontinente (misli se na domorodačko stanovništvo) znalo se i ranije. Međutim, nalazi više studija objavljenih u poslednjih nekoliko godina, a posebno prva uspešna sekvenciranja DNK ljudi koji su živeli pre osam do tri hiljade godina ukazuje na njihovu iznenađujuću sličnost sa nama.
Među pomenutim........

© B92 Blog