We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Писмо са Косова или пркос и радост о Божићу 2019.

5 0 0
10.01.2019

Божић и Ускрc су за нас на Косову и Метохији наша “тачка у времену“, тренутак када све ружно иде у други план, скоро па нестаје. Чак је и крсна слава оптерећена нашом свакодневницом и страхом од сутрашњице – поменута два празника нису. Празници рођења и васкрсења су једини у години којима приступамо без страха да нам се нешто може догодити, као да нам дају нам неку посебну снагу.

“Стигли смо“, јавио ми се пријатељ поруком на Бадњи дан. “Где сте стигли“, питала сам, да проверим шта ће да ми каже. “Кући“, кратко је одговорио. Знам да са супругом и децом жури да стигне на паљење бадњака у порти липљанских цркава Светог Флора и Лавра и Успења Пресвете Богородице – увек је тако. Више од 15 година живе у Централној Србији, али су за сваки већи празник у својој кући у Липљану. Свих ових година, попут многих Срба са Косова и Метохије, и они кажу да радост празника могу да осете једино ако су у својој кући. Ни овог Божића се ништа није променило.

ПОДЕЉЕНИ ГРАД
Липљан је подељени град. Срби су опстали у улицама око цркве, и, нажалост, сваке године их је све мање. Највећи број њих отишао је 1999. године, док су многи 17. марта 2004. протерани из делова града у којима су били у мањини. (Подсетићу да је тада једна цела улица запаљена, а Ненада Весића су Албанци убили испред његове куће претходно је запаливши.) Реалност је да, како време пролази, појединци продају своја имања и одлазе. Попуштају под притиском који над њима спроводе Албанци, између осталог и кроз институције, јер припадају њиховој општини. Сва села која су припадала српској општини Липљан,........

© Нови Стандард